EVO ZAŠTO U NAGORNO-KARABAHU NE REAGUJE ODKB: Jermenija napravila potez koji je RAZBESNEO Moskvu - pozvali su Ameriku u pomoć!

U Nagorno-Karabahu ili Arcahu, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, živi pretežno jermensko stanovništvo i on nije pod kontrolom Bakua od ranih 1990-ih, nakon rata između Jermenije i Azerbejdžana. Azerbejdžan je ponovo zauzeo delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko njega u ratu 2020. godine.

Foto: AP/printscreen

 

Osnovni uzroci sukoba uključuju:

Etnički faktori: Nagorno-Karabah je većinsko jermenska teritorija unutar Azerbejdžana. Tokom Sovjetskog Saveza, ova autonomna oblast bila je deo Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike, ali većinsko jermensko stanovništvo želelo je pridruženje Jermeniji. Ovaj etnički faktor bio je osnova za konflikt.

Teritorijalni spor: Nagorno-Karabah je geostrateški važna teritorija bogata naftom i gasom. Kontrola nad ovom oblašću igrala je ključnu ulogu u sukobu između dve države.

Raspad Sovjetskog Saveza: Raspad Sovjetskog Saveza tokom devedesetih godina prošlog veka izazvao je višestruke konflikte u bivšim sovjetskim republikama. Nagorno-Karabah nije bio izuzetak, jer su Jermenija i Azerbejdžan izborili nezavisnost od SSSR-a i istovremeno započeli oružane sukobe.

Sukobi između Jermenije i Azerbejdžana su se odvijali u više talasa, ali najintenzivniji sukobi desili su se tokom rata u Nagorno-Karabahu od 1988. do 1994. godine. Tokom ovog perioda, obe strane su pretrpele značajne ljudske i teritorijalne gubitke. Sukobi su okončani primirjem posredstvom Rusije, ali nisu doneli trajno rešenje. Nagorno-Karabah ostao je pod kontrolom jermenskih snaga, iako je formalno i dalje deo Azerbejdžana. Sukobi su povremeno izbijali u manjem obimu sve do eskalacije sukoba u septembru 2020. godine.

Sukobi iz 2020. godine ponovno su izbili sa velikom snagom, a obe strane pretrpele su znatne gubitke u ljudstvu i materijalima. U novembru 2020. godine, posredstvom Rusije, postignut je sporazum o prekidu vatre i povlačenju trupa. Ovaj sporazum doveo je do prekida neprijateljstava, ali situacija ostala napeta i nerešena.

Foto: AP/printscreen

 

Sukob koji je trajao 44 dana u jesen 2020. godine otkrio je vojnu inferiornost Jermenije. Azerbejdžan, naoružan dronovima i lovačkim avionima F-16 koje je obezbedila Turska, ostvario je ubedljivu pobedu, osvojivši otprilike trećinu teritorije Nagorno-Karabaha.

Međutim, ruske mirovne snage nisu sprečile azerbejdžanske trupe da uspostave vojni punkt duž Lahin koridora, što je sprečilo unos hrane u enklavu. Azerbejdžan je negirao stvaranje blokade, dok je Rusija negirala optužbe za neaktivnost.

Prošle godine su Jerevan i Baku, uz posredovanje Rusije , Sjedinjenih Država i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu. Jermenski premijer Nikol Pašinjan je krajem maja ove godine rekao da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno zajedno sa Karabahom. U septembru je ruski predsednik Vladimir Putin primetio da je jermensko rukovodstvo u suštini priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Karabahom. Kako je rekao azerbejdžanski lider Ilham Alijev , Azerbejdžan i Jermenija bi mogli da potpišu mirovni sporazum pre kraja godine ako Jerevan ne promeni svoj stav.

Jermenija je članica ODKB-a

Jermenija je postala članica Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) 29. januara 1994. godine. ODKB je regionalna vojna alijansa koja okuplja nekoliko bivših sovjetskih republika, uključujući Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Armeniju, Kirgistan i Tadžikistan. Cilj ove organizacije je pružanje kolektivne bezbednosti i vojne podrške članicama u slučaju agresije ili pretnje spoljnim napadima. Jermenija je postala članica ODKB-a kako bi ojačala svoju regionalnu bezbednost i saradnju sa drugim državama u regionu.

Jermenija zove u pomoć SAD

Jermenija i Sjedinjene Države započele su zajedničke vojne vežbe koje su razbesnele Moskvu, i koje su usledile u trenutku porasta tenzija između Jerevana i susednog Azerbejdžana zbog otcepljene regije Nagorno-Karabah. Vežbe "Eagle Partner 2023" počele su 11. septembra i u njima učestvovuje 85 američkih vojnika i 175 Jermena. 

Foto: Tanjug/AP

 

Rusija, koja predvodi Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koja uključuje Jermeniju, izrazila je zabrinutost zbog vežbi u trenutku kada su odnosi Moskve i Jerevana pokazuju znake slabljenja.

U međuvremenu, u Jerevanu, jermenski premijer Nikol Pašinijan optužio je Rusiju da nije zaštitila Jermeniju od, kako je rekao, kontinuirane agresije Azerbejdžana.

Tigran Grigorijan, politički analitičar i šef Regionalnog centra za demokratiju i bezbednost u Jerevanu, rekao je Jermenskoj službi RSE/RL da vojne vežbe pokazuju da Jermenija pokušava da se distancira od Rusije.

Jermenski ambasador pozvao SAD da se umešaju u situaciju sa Karabahom

Ambasador Jermenije Edmon Marukjan rekao je na društvenoj mreži Ks (bivši Tviter) da je sada red na SAD da odluče koje mere treba preduzeti za rešavanje situacije u Karabahu.

Foto: MINISTRY OF DEFENCE OF THE REPUBLIC OF ARMENIA

 

„Sada je red na SAD da odluče koje mere će biti korišćene da se zaustavi agresija i vojni napad na zarobljene i izgladnele ljude“, napisao je on. Sličan apel ambasador je uputio i međunarodnoj zajednici u celini. Marukjan je optužio Baku za ratne zločine i etničko čišćenje. On je takođe postavio video snimak koji pokazuje posledice, kako tvrdi, današnjeg granatiranja.

BONUS VIDEO: