TURSKA DOBIJA PREDSEDNIKA U DRUGOM KRUGU! Erdogan vodi, ali nedovoljno!

Turska idena drugi krug izbora nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan ostavrio  bolji rezultat na izborima održanim u nedelju u odnosu na svog rivala, ali nedovoljno za potrebnu većinu.

Ni Erdogan ni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu nisu dobili 50 odsto i ponovo će se suočiti 28. maja. Kiličdaroglu, koji je najavio da će na kraju pobediti, pozvao je svoje pristalice na strpljenje i optužio Erdoganovu stranku da se meša u prebrojavanje glasova i manipuliše objavljivanjem rezultata.

Nakon prebrojanih 97 posto glasova, Erdogan vodi s 49,39 posto, a Kiličdaroglu ima 44,92 posto, saopštila je državna novinska agencija Anadolija. Državni izborni komitet je objavio da je za Erdogana glasalo 49,49 posto birača nakon prebrojanih 91,93 posto listića.

Imamo preko 2 i po miliona glasova više

Erdogan, koji je dobio više glasova nego u predizbornim anketama, delovao je samouvereno i borbeno kada se obratio svojim sledbenicima.

- Imamo 2,6 miliona glasova više od našeg najbližeg rivala. Očekujemo da će se još više povećati kada rezultati budu zvanični - rekao je Erdogan.

Nakon prebrojanih 97 odsto glasačkih listića, Erdogan vodi sa 49,39 odsto, a Kiličdaroglu ima 44,92 odsto, prenela je državna novinska agencija Anadolu. Državna izborna komisija saopštila je da je za Erdogana glasalo 49,49 odsto birača nakon prebrojanih 91,93 odsto glasačkih listića.

Treći kandidat odlučuje pobednika?

Treći, nacionalistički kandidat Sinan Ogan osvojio je 5,3 odsto glasova i mogao bi da odluči pobednika, u zavisnosti od toga koga podržava u drugom krugu.

Na parlamentarnim izborima koji su održani paralelno sa predsedničkim, Narodna alijansa, koju čine Erdoganova islamistička partija AKP, nacionalistički MHP i drugi, ostvarila je rezultat bolji od očekivanog i na dobrom je putu ka većini. Nakon prebrojanih 93 odsto glasačkih listića, očekuje se da će imati 324 od 600 mandata.

Kiličdarogluov Nacionalni savez šest opozicionih partija, uključujući sekularnu Republikansku narodnu partiju (CHP) koju je osnovao Ataturk, osvaja 211 mesta.

Alijansa rada i slobode, koju predvodi prokurdska Zelena partija, imaće 65 mesta u parlamentu, prema aktuelnim podacima.

Drugi krug je skoro siguran

Prvi rezultati nedeljnih predsedničkih izbora doveli su Erdogana u udobno vođstvo, ali kako se prebrojavanje nastavilo, njegova prednost se predvidljivo smanjila. Drugi krug izbora 28. maja je skoro izvestan i izborna presuda Erdoganovoj dve decenije vladavine odlaže se za dve nedelje.

Istraživanja javnog mnjenja pre izbora donela su Kiličdarogluu blagu prednost, a dve ankete u petak su ga čak pokazale iznad cenzusa od 50 odsto. Ipak, većina je predviđala tesnu trku.

Predsednički izbori će odlučiti ne samo ko vodi Tursku, već i kako se njome upravlja, kuda ide njena ekonomija usred duboke krize troškova života i kakav je oblik njene spoljne politike.

Izbori u Turskoj glavna svetska tema

Izbori, koji su i parlamentarni, pomno se prate u zapadnim prestonicama, na Bliskom istoku, u NATO-u i Moskvi.

Poraz Erdogana, jednog od najvažnijih saveznika predsednika Vladimira Putina, verovatno će uznemiriti Kremlj, ali utešiti Bajdenovu administraciju, kao i mnoge evropske i bliskoistočne lidere koji su imali problematične odnose sa Erdoganom.

Turski lider sa najdužim stažom pretvorio je članicu NATO-a i drugu po veličini državu u Evropi u globalnog igrača, modernizujući je kroz velike projekte poput novih mostova, bolnica i aerodroma, i gradeći vojnu industriju na kojoj zavide strane zemlje.

Birači ga kažnjavaju zbog inflacije

Njegova nestabilna ekonomska politika niskih kamatnih stopa, koja je izazvala rastuću krizu troškova života i inflaciju, učinila ga je žrtvom gneva birača. Spor odgovor njegove vlade na razorni zemljotres na jugoistoku Turske u kojem je poginulo 50.000 ljudi dodatno je razbesneo birače.

Kiličdaroglu je obećao da će usmjeriti Tursku na novi kurs oživljavanjem demokratije nakon godina državne represije, vraćanjem ortodoksnoj ekonomskoj politici, jačanjem institucija koje su izgubile autonomiju pod Erdoganovim čvrstim pritiskom i ponovnom izgradnjom krhkih veza sa Zapadom.