KREĆE UKRAJINSKA KONTRAOFANZIVA? Tenkovi su spremni, datum poznat, ovaj grad je KLJUČ: Prognoze stručnjaka nisu dobre po Rusiju!

Autor:

Svet

05.04.2023

14:41

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, južni pravac je važan za Ukrajince.

KREĆE UKRAJINSKA KONTRAOFANZIVA? Tenkovi su spremni, datum poznat, ovaj grad je KLJUČ: Prognoze stručnjaka nisu dobre po Rusiju!

Foto: Tanjug/ap

Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu.

Stigli su prvi britanski tenkovi Čelendžer i nemački Leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs „voženja”. Prema izvorima američkog Volstrit džornala, "ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore.

Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad jer će se, kako prenosi ukrajinski portal Ukrinform Džon Spenser, vojni analitičar Medison Polisi Foruma, „tražiti najslabije tačke ruske odbrane“ celom dužinom bojišta.

Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovom planu trebalo da se završi osvajanjem čitavog regiona Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut. Iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, nisu ostvarili veći „teritorijalni“ uspeh, a u ovim bitkama su, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku u odnosu na Ukrajince, prenosi Jutarni.hr

Foto: Tanjug/AP

ukrajinski vojnici u Bahmutu

DVA PRAVCA

Ukrajinci imaju „dva pravca“, piše kijevska „Evropskaja pravda“, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.

Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, Ukrajincima je važan upravo ovaj južni pravac.

Naime, time bi se prekinula „kopnena veza“ Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.

S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao „pretnja Rusiji“, Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće „odreći“ Krima, i da bi to pre učinio sa Donjeckom Republikom.

Foto: Tanjug/AP

Dmitrij Medvedev

Ali upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćna utvrđenja i barijere, neku vrstu „Mažinoove linije“, koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar u tom pravcu, piše Jutarnji.hr.

OBEĆANA META BERĐANSK

Međutim, kako piše VSJ, uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, „vazdušni dueli “ se ne očekuju.

Neki analitičari smatraju da je obećana meta Ukrajine luka Berđansk, čije bi oslobađanje dovelo do prekretnice rata.

Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i „otupljuju“ ove ukrajinske ambicije.

Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke. Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300 do 400 hiljada vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u država. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema na to da će rat trajati dugo i da „nauče da žive sa njim“. Ovo je jedna od aktuelnih važnih „strategija“ Kremlja, piše Jutarnji.hr.

PREVIRANJA UNUTAR RUSKE ARMIJE

Unutar ruske armije se nastavljaju previranja, pa je Vladimir Putin, samo sedam meseci nakon što je imenovan za komandanta Istočnog vojnog okruga, smenio generala Rustama Muradova, „heroja” rata u Siriji i kratkotrajnog komandanta ruske mirovne snage u Nagorno-Karabahu.

Foto: Tanjug/AP

 

Imao je velike gubitke u blizini grada Vuhledara (za samo tri dana izgubio je 103 jedinice teške vojne tehnike, uključujući 36 tenkova), a čak su ga neki ruski mediji nazivali „krvavim idiotom“ zbog enormnih gubitaka vojske i tehnike.

Ipak, vratio je na mesto nedavno smenjenog generala Mihaila Teplinskog kao komandanta Vazdušno-desantnih snaga. On se protivio tome da se ruski padobranci, odnosno elitne snage, koriste kao „obični prašinari“, što je i učinjeno, a mnogi od ovih specijalaca su desetkovani, piše Jutarnji.hr.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

 

Komentari (0)

Loading