PUTINOV CRNI SCENARIO! Stravično upozorenje iz Britanije: Ako Kremlj pobedi, okreće nuklearno oružje ka Londonu i Vašingtonu! AKO IZGUBI...

Rusija nije trebalo da završi ovako. Kada je Vladimir Putin prvi put izabran, Rusija je imala podršku zapadnog sveta, obrazovano stanovništvo sa većom stopom pismenosti od one u Sjedinjenim Državama, ogromnim prirodnim resursima, potpuno izgrađenom industrijskom bazom i bogatom kulturnom istorijom, piše za Dejli mejl bivši finansijer i kritičar ruskog režima Bil Brouder.

Da se ​​Rusijom pravilno upravljalo, sada bi mogla imati modernu i veliku ekonomiju na nivou Nemačke ili Japana. Umesto toga, ruska ekonomija je izdubljena i po veličini je ekvivalentna državi Njujork.

To je zato što su Putin i oko 1.000 njegovih prijatelja ukrali najmanje jednu milijardu dolara od ruske države u periodu od 22 godine. To je novac koji je trebalo potrošiti na bolnice, škole, puteve i druge javne službe. Umesto toga, trošeno je na jahte, privatne avione i luksuzne vile i deponovano na račune u stranim bankama.

Foto: Tanjug/AP

U ranom delu svoje vladavine, Putin je za sve teškoće okrivio svog prethodnika ili snage koje su van njegove kontrole. Ali posle više od dve decenije na vlasti, Putin sada poseduje sve ono čega su se građani odricali.

U poslednje vreme gledao je kako obližnji diktatori plaćaju cenu za slične nivoe korupcije i lošeg upravljanja. Putin zna da će to biti to, ako izgubi vlast. Za njega je gubitak moći egzistencijalna pretnja. Neće da sedi i čeka da se 500.000 pobesnelih Rusa pojavi na Crvenom trgu zahtevajući njegovu ostavku.

Ne bi bilo unosnog međunarodnog govornog kruga na koji bi se prešlo, niti dostojanstvenog izlaza. Izgubio bi svoje bogatstvo, otišao bi u zatvor i verovatno bi bio ubijen, kaže Brauder za Dejli mejl.

Da bi zadržao vlast, Putin je uradio ono što svaki autokrata radi kada je zabrinut da će njegov narod ustati protiv njega. On vadi diktatorsku knjigu, stvara stranog neprijatelja i započinje rat.

Ovo nije prvi put da to radi. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti u Rusiji, bombardovao je čečenski glavni grad Grozni, ubivši 50.000 civila. Nakon toga, pada i stopa odobravanja njegovih postupaka.

Foto: Tanjug/AP

2008. izvršio je invaziju na Gruziju. Opet, njegova ocena odobravanja je skočila u nebo. Godine 2014, nakon nameštenih izbora i Putinovog nelegitimnog povratka na mesto ruskog predsednika, on je nezakonito anektirao Krim i izvršio invaziju na istočnu Ukrajinu.

Opet, njegov rejting je skočio. Nažalost, nijedan od ovih ratova nije izazvao ozbiljnije odbijanje Zapada. Nije bilo smislenih sankcija, Rusija nije bila odsečena od međunarodnog finansijskog sistema, nijedna zapadna kompanija se nije povukla i nije bilo vojnog odgovora.

Nakon pandemije, Putinova popularnost je ponovo bledela. Pošto nije mogao da izgubi vlast, a iz iskustva je znao da u drugom ratu neće biti lične strane, iz njegove perspektive, invazija na Ukrajinu je imala savršenog smisla.

Mogao je da ojača svoj temelj kod kuće i ne bi bilo negativnih posledica po njega. Sve je bilo naopako.

Osim što se pogrešno izračunao. Prvo, ozbiljno je pogrešno procenio sposobnosti svoje sopstvene ratne mašine. Ista korupcija koja je dovela do ovog rata takođe je dovela do neuspeha njegove vojske. Rusija je možda imala vojni budžet od 70 milijardi dolara, ali kao i sve ostalo u Rusiji, 80 posto toga je pokradeno.

Foto: Tanjug/AP

Oficiri su skinuli delove sa borbenih aviona MIG i prodali ih indijskom vazduhoplovstvu; viša vojna lica su rutinski krala plate, a vojnici su isisavali benzin iz rezervoara i kamiona, prodavali ga da bi preživeli.

Kako piše Dejli mejl, postoji i priča o ukrajinskoj jedinici koja je ruskim tenkovskim operaterima ponudila 25.000 dolara u gotovini da napuste svoje tenkove od 2 miliona dolara – a neki od ruskih vojnika su bili toliko očajni da su prihvatili.

Drugo, Putin je pogrešno procenio odgovor Zapada. Ovo ne bi ličilo na njegove druge vojne avanture u inostranstvu. Ovog puta je usledila velika reakcija. Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji bile su dublje, šire i dalekosežnije od bilo kog drugog programa sankcija u modernoj istoriji.

Ukrajincima su poslati novac, oružje i obaveštajni podaci. A zapadne kompanije su gotovo napustile Rusiju kao mesto za poslovanje.

Treće, Putin je potpuno pogrešno procenio Ukrajince. Uzeli su tu podršku i hrabro se borili protiv Rusije. Oni su Putinov planirani trodnevni rat pretvorili u močvaru. Više od 200.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno. Rusija se povlači sa teritorije koju je ranije zauzela.

Foto: Tanjug/AP

Bliže kući, stotine hiljada Rusa napustilo je zemlju kako bi izbegli da budu topovsko meso u Putinovom loše osmišljenom ratu. I ruska ekonomija pati – 350 milijardi dolara rezervi ruske Centralne banke zamrznuto je na Zapadu, a desetini najbogatijih ruskih oligarha zamrznute su imovine širom sveta.

Spekuliše se da je polovina te imovine upravo Putinova.

Istina je da je rat u Ukrajini razotkrio Putina. Sada se svi pitaju: Kako se sve ovo završava?

Kreatori politike, stručnjaci i politikolozi su plaćeni da pogledaju Putinove govore i spise u pokušaju da to shvate. Neki od ovih kremlinologa izjavljuju da se rat odnosi na Putinovu reakciju na proširenje NATO-a ili pokušaj da ponovo uspostavi svoju ideju o ruskoj veličini.

Oni tada poručuju svetu da ako Ukrajina učini neke ustupke Putinu na ovim prostorima, biće mira i sve može da se vrati na staro.

Ali ti ljudi ne razumeju Putina. Rusija je više zatvorsko dvorište nego država.

U trenutku kada najoštriji momak u zatvorskom dvorištu pokaže bilo kakvu slabost – a u Rusiji pregovori i kompromis definišu slabost – taj momak je gotov. Putin to zna bolje od bilo koga. Da biste istinski cenili odakle dolazi, morate biti kriminolog, a ne Kremlinolog.

Foto: Tanjug/AP

Putin stalno laže. Proklamacije o njegovim strahovima od proširenja NATO-a ili bilo koje velike ruske vizije su dimne zavese. Ovaj rat se ne odnosi ni na jednu od ovih stvari, već na uplašenog malog čoveka koji je ukrao previše novca i koji se plaši da se suoči sa posledicama.

Ono što on želi – ono što mu treba – jeste da ostane na vlasti po svaku cenu. Svrha rata Rusije sa Ukrajinom je jednostavno da bude u ratu. Rat je njegova završna igra. Kreatori politike i njihovi savetnici bave se ugovorima, pregovorima i samitima.

Ovo su alati za koje su obučeni da veruju da mogu i da će raditi na uspostavljanju mira. Ali ako prihvatite argument da je Putinov cilj da bude u ratu, onda logično da nijedan od ovih alata ne može da funkcioniše.

Na kraju krajeva, postoje samo dva načina da se ova užasna situacija reši. Ili Rusija pobeđuje, ili pobeđuje Ukrajina. 

Ako Rusija pobedi, ovo neće biti kraj Putinovih vojnih avantura. Sledeća stanica biće Estonija, Litvanija ili Poljska.

Uperiće svoje oružje u ove zemlje i svoje nuklearne projektile u London, Berlin i Vašington. Zatim će se zavaliti i smeškati se dok raspravljamo o tome da li smo ozbiljni u pogledu sprovođenja NATO-ovog člana 5 (doktrina zajedničke odbrane – svi za jednog i jedan za sve).

Foto: Tanjug/AP

Smejaće se dok političari i stručnjaci budu izlazili na TV i spuštali se u beskrajno snajperisanje o zaslugama rizikovanja miliona života i bezbrojnog blaga da bi se uključili u sveopšti rat sa Rusijom, piše Dejli mejl.

Ako Putin pobedi u Ukrajini, bićemo suočeni sa dva neprihvatljiva izbora: istinska vojna konfrontacija sa nuklearnom Rusijom ili užasno umirenje dok Putin nastavlja da guta sve više zemalja.

Moramo da izbegnemo ovaj scenario. Ukrajina mora da pobedi. Upravo sada, Ukrajinci se bore Zapada za nas. Hteli mi to ili ne, oni su vrh koplja i treba im pružiti svaku pomoć.

Ako žele borbene avione F-35, trebalo bi da ih sutra odvezemo u zapadnoukrajinski grad Lavov. Ako žele precizne rakete dugog dometa, trebalo bi da ih pošaljemo u kamionu. Ako žele kompletan sistem protivvazdušne odbrane, trebalo bi da odemo i da im ga instaliramo.

Da bi osigurao pobedu Ukrajine, Zapad takođe treba da učini više da ekonomski izoluje Putina. Moramo da kažemo „neutralnim“ zemljama sveta – Kini, Indiji, Turskoj, nacijama na Bliskom istoku i Africi da imaju izbor. Mogu da posluju sa Zapadom, ili mogu da posluju sa Rusijom – ali ne oba.

Najvažnija stvar koju Zapad može da uradi na ekonomskom frontu je da odmah prestane da kupuje rusku naftu i gas. Zapad svakog dana šalje milijardu dolara Rusiji za naftu i gas, a Putin svakog dana troši milijardu dolara da ubije Ukrajince. Ovo mora da prestane.

Foto: Tanjug/AP

Uraditi sve ovo neće biti lako. To će zahtevati herkulovu političku i diplomatsku snagu volje, kao i žrtvu na svim nivoima društva. Putin će kukati da je Zapad protiv njega (u stvarnosti je Putin taj koji je protiv Zapada), i više puta će zapretiti da će upotrebiti taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine, piše Brauder za Dejli mejl.

I vrlo dobro bi mogao. Ako to učini, biće to katastrofa neviđenih razmera. Ali ako kapituliramo na osnovu ove pretnje, mogli bismo i sada da predamo celu Evropu. Popuštanje će dokazati da nuklearna ucena funkcioniše.

Pored onoga što Putin uradi nakon ovoga, druge nuklearne države kao što su Kina i Severna Koreja će se baviti sopstvenim nuklearnim ucenama. Bićemo u nepoznatim vodama.

Putinov nuklearni arsenal ne može biti razlog zašto se plašimo da se suočimo sa njim. Moramo da gledamo dalje od ovih pretnji i da im izađemo u susret sa jedinstvom, snagom i potpunom posvećenošću da ga pobedimo. Jedna od najvećih divljih karata tokom ove krize je stanje zapadne demokratije. Trenutno su SAD, EU, UK, Kanada, Australija, Japan i mnogi drugi poređani ruku pod ruku, ali ostajemo ranjivi. Inflacija uništava svačiji životni standard – inflacija u čijem održavanju Putin nema malu ulogu.

Ljudi su uplašeni. Ljudi su umorni. Ljudi ne znaju šta će doneti budućnost. Neki počinju da sugerišu da će umirivanje Putina i pregovori sa njim pomoći u suzbijanju inflacije.

Populistički političari širom sveta kapitalizuju ovaj način razmišljanja, nadajući se da će preuzeti vlast. Nije teško zamisliti scenario u kojem zemlje počinju da razbijaju redove.

To je svakako Putinov krajnji cilj. Ali popuštanje pred njim samo će podstaći njegov imperijalizam. Ako trijumfalni Putin prati Ukrajinu napadom na zemlju NATO-a, bićemo na početku Trećeg svetskog rata – a posledice toga učiniće da naše trenutne brige o inflaciji i budućnosti izgledaju kao nedeljna šetnja parkom.