HLADNOĆA, NEIZVESNOST, RESTRIKCIJE: Šta očekuje Ukrajinu u narednim mesecima i ko će najviše ispaštati?

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je 30 odsto elektrana u zemlji isključeno za samo osam dana.

U jednom trenutku Ukrajina, povezana na evropsku mrežu, bila je izvoznik energije, delom zbog svojih velikih nuklearnih elektrana. Ali pošto je fabrika u Zaporožju, već zatvorena, višak je, kako je predsednik priznao ranije ovog meseca, nestao.

Foto: Printskrin

 

Sada Ukrajinci treba da se pripreme za restrikcije i ljudi će morati da štede energiju, upozorio je zamenik šefa kabineta predsednika Kiril Timošenko na nacionalnoj televiziji u četvrtak. Zemlja mora, dodao je, da bude spremna za "tešku zimu", piše britanski Gardijan.

Političari u Ukrajini već mesecima upozoravaju da će Rusija ciljati energetsku mrežu uoči zime, gde temperature mogu pasti na -10, pa čak i -20 stepeni. U nekim oblastima fronta, kao što je Donbas, već nema gasa za grejanje stambenih blokova u kojima živi mnogo ljudi.

Širom zemlje uloženi su napori da se osigura da bolnice i vojne lokacije imaju rezervne generatore. Ali to neće biti dovoljno za civile i jasno je da bi situacija – i sumorna početna efikasnost ruske strategije – mogli da izazovu veoma težak period.

Neki stručnjaci strahuju da bi čak moglo doći do obnove migrantske krize, jer ljudi žele da napuste zemlju u potrazi za toplotom. Jedna međunarodna humanitarna organizacija, koja nije želela da bude imenovana, procenila je da bi moglo da bude čak 2 miliona ljudi koji će želeti da odu pored 7,7 miliona onih koji su to već učinili.

Ukrajina je u utorak nagovestila da veruje da je nova ruska strategija povezana sa ponudom Vladimira Putina o mirovnim pregovorima krajem septembra, iako tu ponudu Kijev vidi kao pokušaj da se oduže borbe kako bi se Rusiji omogućilo da se pregrupiše i stabilizuje na linijama fronta dok ne stigne novi talas regruta.

Uprkos takvoj vrsti zabrinutost, nije ni čudo što su britanski ministri spoljnih poslova i odbrane, Džejms Kleverli i Ben Volas, odleteli u Vašington na razgovore, između ostalog, o novom paketu vojne pomoći Ukrajini, fokusirajući se na poboljšanje vazdušne odbrane.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da bi pomoć mogla doći za nekoliko dana.

Iako se smatra da bespilotne letelice iranske proizvodnje Šahed-136 imaju ograničenu upotrebu na bojnom polju, a oko tri četvrtine ih je oboreno, očigledno je da ih je prošlo dovoljno da utiču na proizvodnju električne energije. Bez hitne nabavke novog oružja za njihovo obaranje, problemi bi uskoro mogli da postanu mnogo ozbiljniji.

Foto: Tanjug/AP, Twitter/olex_scherba

 

Međutim, obezbeđivanje kontinuiteta snabdevanja vojske električnom energijom i toplotom prioritet je za Kijev, dok će sve poteškoće na frontu sa kojima se Ukrajinci suočavaju verovatno deliti i ruske trupe.

To znači da će civili snositi najveći teret. To je poznata ruska strategija - psihološki efekti imaju prioritet u odnosu na uspeh na bojnom polju – iako će za skoro sigurno biti potrebno mnogo više od hladne, mračne zime da bi se ugušila želja ukrajinskog naroda da se bori protiv Rusa.

Ali pokušaj Rusije da izazove humanitarnu krizu tokom zime takođe će nametnuti dodatne troškove i Ukrajini i njenim zapadnim pristalicama. Brzi uspeh napada na elektrane sugeriše da će naredni meseci biti teški, osim ako se ne pronađe hitno vojno rešenje.