DANIJELA JE VEROVALA DA JE NAŠLA POSAO: Tri nedelje kasnije probudila se krvava na nepoznatom mestu i nije se sećala šta se dogodilo

U tom trenutku, nije mogla da se seti ko je ni odakle je, pa su i policija i hitne službe bile u čudu i pitale se ko je žena i kako je dospela tu.

Kasnije se ispostavilo da je reč o ženi iz Slovačke, ali da ni ona sama ne zna šta se zapravo dogodilo sa njom.

- Misterija od početka do kraja - pod tim je naslovom slovački portal Terajškok u utorak objavio razgovor novinarke tog portala s Danijelom Adamcovom iz Trenčina čiji je pronalazak prošle godine u zabačenom delu Krka šokirao Slovačku i Hrvatsku, a dospela je i u brojne svetske medije. Slovakinja je bila nađena dezorjentisana, sa gubitkom pamćenja, govorila je samo engleski i nije se uopšte sećala perioda od 20. avgusta do 12. septembra prošle godine. Sada je ekskluzivno ispričala svoju priču kako je dospela u Hrvatsku, čega se seća i da li je bila žrtva otmice.

 

 

Prema Danijelinim rečima, ona je uvek je bila energična i samostalna, pa se tako 1983. spakovala i otišla u Nemačku. Nakon otprilike godinu dana otputovala je u SAD, gde je ostala do 2000. Tamo je završila umetničku školu, radila u zlatari, a njen nakit počeo je da krasi mnoge poznate osobe. Kad joj je 1999. pukla veza, život joj se okrenuo naglavačke.

- Tamo sam ostala sam godinu dana, ali nije bilo kao pre. Bila sam tužna i nedostajala mi je porodica.. Vratila sam se u Slovačku u septembru 2000. Nastavila sam da izrađujem nakit, kasnije radila za agenciju za zapošljavanja, a 2010. prodala stan i vratila se u SAD - rekla je. Ali, to kaže, nije više bila zemlja koju je poznavala i nakon pet godina je otišla i radila po raznim drugim delovima sveta i na kraju se vratila u Slovačku. O tome kako je dospela u Hrvatsku rekla je:

- Tražila sam posao prošle godine, ali je bilo problematično. U Slovačkoj niko nije hteo da me zaposli. Imala sam iskustva iz inostranstva, govorila sam strani jezik, ali nisam mogla da pronađem posao. U junu 2021. slučajno sam upoznala muškarca koji mi je ponudio posao u Španiji. Trebalo im je nekoliko ljudi za hotel - ispričala je Danijela. 

Podigla je novac iz banke da bi imala za putovanje i za život, prodala nakit. Kako nije mogla da kontaktira drugu osobu koja je trebalo da ide sa njom, odlučila je da krene sama. Na internetu je potražila agenciju koja pronalazi posao Slovacima u inostranstvu.
- Dogovorili smo novac i vreme kada će doći po mene - kaže Danijela. Ali, o kakvoj se firmi radi, ne seća se, sve podatke sačuvala je u telefon i beležnicu koju je izgubila. Samo joj se čini da su bili iz istočne Slovačke. Na dan odlaska susrela se s prijateljima i čekala u stanu da dođu po nju.

- Bila sam spremna za put sa stvarima. Stigli su oko ponoći. Sećam se da su zvonili. Ali ovo je i zadnje čega se sećam - kaže ona. Nema pojma je li sišla dole s koferima, ne zna u koji se auto ukrcala, koliko je ljudi bilo, ne zna je li zaključala vrata stana. Njena sećanja završavaju u noći 20. avugusta i počinju tek u septembru. Nema pojma šta se u međuvremenu dogodilo.

- Probudila sam se noću. Nisam znala gde sam i šta se događa. Tamo je bio mrak. Zima, tresem se od zime - priseća se svojih horor trenutaka. Sedela je kaže, na šiljatom kamenu, stisnuta, prekrivena velikim pokrivačem koji je bio obliven krvlju. Bila je pretučena, izudarana, krvava i, kako kaže, paralizovana. Mogla je samo pomalo da pomera ruke. Uspela je malo da se pomeri tek pred jutro i tada je saznala da je na ostrvu uz more. Sve što je mogla pronaći kod sebe bile su naočare za sunce koje je prepoznala i flaša vode. Dozivala je pomoć vičući na ljude oko broda. Vrištala je na engleskom, slovačkog se uopšte nije sećala. Čak ni ko je ona. Danijela kaže da su u bolnici rekli da joj povrede nije naneo stranac, da je imala jak potres mozga, krv u bubrezima i nalaze u krvi zbog koje su joj bili paralizovani mišići. U to vreme setila se jedne strašne stvari.

- Setila sam se troje ljudi. Setila sam se da sam bila na većem brodu s dva muškarca i ženom. Onda se sećam da su me odvukli na ostrvo. Tamo je čekao još jedan muškarac. Odvukao me na to ostrvo. To je bilo sve čega sam se setila. Ali još uvek vidim lica troje ljudi ispred sebe. Jako dobro njih se sećam. Opisala sam ih i policiji - ispričala je Danijela Adamcova i tvrdi da se ponašanje policije prema njoj bilo promenilo.

- Gledali su se kao da znaju o kome govorim i odjednom su izgubili interes da me slušaju - kaže i dodaje da nisu mogli da joj uzmu ni otiske prstiju jer je na njima imala nešto poput lepka koji nije mogao da se skine. Kasnije joj je policija donela mokar rusak u kom je bilo puno smeća. Pronašla je samo ključeve stana u Trenčinu koje je prepoznala. Nestali su papiri, rokovnik novac i sve ostalo. Danijela se boji da je bila oteta.
- Verovatno su mislili da su me ubili jer sam na toj plaži bila pokrivena  nekim prekrivačem. Sve je to tako čudno. Takođe i činjenica da sam imala lepak na svim prstima. Šta misliš da se dogodilo? Kad sam se vratila kući, počelo je da mi se vraća sećanje, čak i slovački. Mislim da se to moralo dogoditi ovde u Slovačkoj. Možda to nije bila neka prava kompanija koju sam pronašla na internetu, nego neki prevaranti. Ne razumem gde sam bila od 20. avgusta do 12. septembra i šta se dogodilo u međuvremenu - kaže žena. 

BONUS VIDEO: