KRISTOFER KOLUMBO JE BIO HRVAT? Naučnici iskopali kosti čuvenog morepolovca i uzeli deo DNK, konačno će otkriti VELIKU ISTINU

Foto: Tanjug/AP

Statua Kristofera Kolumba u Čikagu 

Grupa međunarodnih naučnika započela je istraživanje DNK ostataka čuvenog moreplovca Kristofera Kolumba, kom se pridaje zasluga za otkriće američkog kontinenta, ne bi li konačno otkrili da li je on zaista bio iz Đenove, današnje Italije, ili je možda bio Španac ili pak Portugalac, Grk, Poljak, pa čak i Hrvat, kako sugerišu pojedini istoričari. 

Zaključak istraživanja očekuje se u oktobru ove godine, što bi, kako je navedeno, konačno moglo da pruži bolji uvid u život slavnog čoveka koji je umro pre 515 godina. 

Inače, značajan pomak u istraživanju njegovog porekla učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista pripadale Kolumbu. Međutim, nakon tog nalaza je grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja sprovodi istraživanja, zaustavila istragu. Razlog je bio što ondašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna, te je zahtevala veliku količinu genetičkog materijala. U međuvremenu je nauka napredovala krupnim koracima, pa se sada sve nade polažu u najnoviju studiju.  

Hoze Antonio Ljorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do radikalnog poboljšanja u DNK analizi, pa je sada moguće analizirati veoma male fragmente uzoraka.

- Dobijao sam na desetine agresivnih mejlova u kojima su me pitali zašto smo zaustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem tajnu Kolumbovog porekla - priznao je on. 

Foto: Tanjug/AP

Krostofer Kolumbo 

Istraživači trenutno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju. Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci, kao i u laboratorije u Meksiku i SAD.

- Postupak rada će na taj način biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom iznećemo zaključke na sto - objasnio je Ljorente.

Podsetimo, Kolumbo je bio jedna od najznačanijih ličnosti u vreme kada su prekookeanska putovanja istraživača u ime španske monarhije, u periodu od 1492. i 1504, otvorila vrata evropskoj kolonizaciji Amerike. Nju su Evropljani tada nazivali "Novim svetom".

Kolumbo je umro 1506. i bio je pokopan u samostanu u španskom gradu Valadolidu, iako je navodno tražio da bude sahranjen u Americi. Iz Valadolida su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju, pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu, da bi na kraju ipak bili vraćeni u Sevilju.