Četiri puta veća smrtnost kod pacijenata sa nedostatkom ovog minerala! SADA JE I DOKAZANO!

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Nedostatak cinka može da smanji urođeni i adaptivni imunološki odgovor

Cink je element u tragovima koji je prirodno prisutan u određenoj hrani, a takođe je dostupan i u dijetetskim suplementima, a ljudskom telu je ovaj esencijalni mineral potreban kako bi se održao niz bioloških funkcija. Na primer, stotinama enzima je potreban cink da bi pravilno funkcionisali. Takođe, cink igra važnu ulogu u sintezi proteina, sintezi DNK i podeli ćelija, zarastanju rana i imunoj funkciji.

Cink poseduje i antiinflamatorni efekat i ima direktnu antivirusnu aktivnost što znači da nedostatak cinka može da smanji urođeni i adaptivni imunološki odgovor. Kod ljudi sa virusnom infekcijom, kao što je SARS-CoV-2, urođeni imunološki sistem je prvostepeni odgovor tela da spreči prodiranje i umnožavanje virusa pre nego što adaptivni imuni sistem razvije ciljanu zaštitu.

Da li su nivoi cinka faktor rizika?

Ljudi sa kovid 19 infekcijom imaju širok spektar mogućih kliničkih ishoda, od asimptomatskih do teških bolesti. Shvatanje faktora rizika koji određuju težinu kovid 19 je presudno za razvoj efikasnih tretmana u ranoj fazi. Ova potreba podstakla je lekare i istraživače u Hospital del Mar Medical Research Institute i Pompeu Fabra University u Španiji, da istraže uticaj nivoa cinka kod ljudi sa teškim oblikom kovid 19 na napredovanje bolesti i kliničke ishode. Naučnici su takođe ispitivali efekat dodataka cinka na blokiranje umnožavanja SARS-CoV-2 virusa u laboratoriji.

Povećana osetljivost na infekcije

Doktor Robert Güerri-Fernández iz Službe za infektivne bolesti u Hospital del Mar i jedan od autora studije, objašnjava nalaze studije:

U studiji objavljenoj u časopisu Nutrients, istraživači su analizirali podatke 249 odraslih osoba primljenih u kovid bolnicu između 9. marta 2020. i 1. aprila 2020. Srednja starost učesnika bila je 65 godina, a 51 odsto njih su bili muškarci. Ukupno je 28 procenata učesnika zahtevalo prijem na intenzivnu negu, a 9 odsto ih je umrlo dok je bilo u bolnici. Oko 23 procenata učesnika imalo je nizak nivo cinka u serumu, prilikom prijema u bolnicu, i bili su kandidati za koje se znalo da će doživeti ozbiljan oblik kovid 19 i povećane nivoe markera upale (interleukin-6 i C-reaktivni protein). Za učesnike sa normalnim nivoom cinka vreme za oporavak bilo je približno tri puta manje nego za one sa niskim nivoom seruma – 8 dana u odnosu na 25 dana.

Nivo cinka u krvi pacijenata treba tretirati kao dodatni pokazatelj kako će bolest napredovati.
Nakon prilagođavanja podataka u odnosu na razliku u godinama, pol, komorbiditet i težinu bolesti učesnika, studija je otkrila značajan pad smrtnosti od 6 odsto sa svakom jedinicom povećanja serumskog cinka pri prijemu. U paralelnom laboratorijskom eksperimentu, istraživači su pokazali da povećane koncentracije cinka smanjuju umnožavanje SARS-CoV-2 u ćelijskim kulturama.

– Pokazali smo koliki je značaj nivoa cinka u krvi pacijenata kao dodatni pokazatelj ishoda pacijenata sa kovid 19, kao i njegov potencijal kao terapijsko sredstvo za lečenje – naglasio je dr Guerri-Fernandez i dodao da studija ima neka ograničenja u smislu da istraživači na osnovu nalaza ne mogu da utvrde da li nizak nivo cinka povećava rizik od ozbiljnog oblika kovid 19 ili je teška bolest uzrok da se cink iscrpi iz organizma. Zbog toga ovaj pokazatelj istraživači predlažu da se tretira kao novi parametar za predviđanje evolucije pacijenata.