PAZITE SE! STRES NE UTIČE SAMO NA TRENUTNO RASPOLOŽENJE. Može vam se desiti i ovo!

Autor:

Lifestyle

14.05.2022

21:47

Stres je jedan od najgorih neprijatelja ljudskog zdravlja. Međutim, nije svaki stres štetan. Kratkotrajni stresovi u kojima telo reaguje dilemom ''borba ili bežanje'' pozitivno deluje na uspostavljanje osećanja samoodržanja i vitalnosti.

PAZITE SE! STRES NE UTIČE SAMO NA TRENUTNO RASPOLOŽENJE. Može vam se desiti i ovo!

pixabay.com

Kako ističu stručnjaci, mnoge situacije predstavljaju stres za naše telo. Recimo, kada smo zaljubljeni, pod stresom smo. Kada igramo tenis, pregovaramo o novom poslovnom poduhvatu, užurbano pripremamo rođendansku proslavu za decu ili kada čitamo uzbudljivu knjigu - naše telo je takođe pod stresom.

Sve ove situacije od nas zahtevaju fizički i emocionalni odgovor, odnosno reagovanje, prenosi Infromer. 

Dugotrajan stres oštećuje organe

Stres postaje negativan i opasan kada na njega reagujemo anksioznošću, odnosno panikom koju osećamo u stomaku ili glavoboljom. Telo pod stresom luči hormon kortizol koji se smatra uzročnikom mnogih bolesti. Luči ga nadbubrežna žlezda, toksičan je i utiče kako na emocije, tako i na pamćenje.

Ukoliko stres produženo traje, povećani nivo kortizola predugo se održava i tako oštećuje organe. Naime, utvrđeno je da je kod svakog čoveka u poslednjim danima života povećan nivo tog hormona. Nedavno je objavljena studija prema kojoj je, čak 50 odsto žena obolelih od raka dojke imalo neki veliki stres u godini, koja je prethodila oboljevanju.

pixabay.com

Ilustracija/Stres

U trenucima stresa autonomni nervni sistem ima veliku ulogu. Kroz taj sistem deluju dva različita podsistema - simpatički i parasimpatički nervni sistem. Prvi ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak, sužava krvne sudove i povećava nivo šećera u krvi. Drugi, parasimpatički vegetativni sistem usporava rad srca i spušta krvni pritisak, širi krvne sudove zbog čega su ruke i noge tople.

Hronični stres 

Odsustvo fizičke, pa i mentalne aktivnosti opasno je po zdravlje, a među visoko rizične faktore spada i hronični stres. Zbog toga je važno da naučimo kako da umanjimo reakcije na ovo stanje, a tu naročito pomažu tehnike relaksacije. One utiču na aktiviranje vegetativnog sistema koji je tada sposoban da nadjača delovanje simpatičkog sistema zaduženog za pripremanje organizma za ''borbu'' ili ''bežanje''.

''Nervoza creva''

Ukoliko je telo izloženo stalnim hroničnim stimulansima simpatičkog nervnog sistema doći će do poremećaja aritmije, povećanog krvnog pritiska, metaboličkih poremećaja i endokrinih bolesti. Takođe, imunitet slabi i javljaju se gastrointestinalni poremećaji - gastritis, želudačni i duodenalni ulkus i kolitis, koji se još naziva ''nervozom creva''.

pixabay.com

Ilustracija/Creva

Ukupno stanje i zdravlje čoveka odražava se i na njegovo socijalno ponašanje. Osoba skrhana bolovima i hroničnim bolestima nema volje da se druži, pati od anksioznosti, nesanice i depresije, što sve vodi u izolaciju. Treba učiniti sve što se može i primeniti preventivne mere kako bi zdravlje što duže služilo čoveka i omogučilo mu da vodi aktivan i produktivan život do duboko u starost.

Promeni mozak, promeni život

Bez promene čeka nas ne samo izolacija, nego i regresija. Upravo je to poruka doktora Danijela Amena u knjizi ''Promeni mozak, promeni život''. Doktor Amen objašnjava gotovo neverovatnu vezu između naših misli i onoga što nam se zaista dešava. Ono što mislimo i kako mislimo reflektuje se na naše zdravlje i na naš život.

Ako dozvolimo da nam se u glavi nagomilaju negativne misli, koje Amen naziva ''ant'' - automatske negativne misli, one će se preneti na sve oko nas i na ljude sa kojima komuniciramo i vratiće nam se kao bumerang sa štetom po zdravlje. Tako sebi obezbeđujemo sigurnu i opasnu klopku.

Ako mislimo pozitivno, ako imako human i otvoren odnos prema ljudima oko nas, srce će bolje da nam radi, cirkulacija će biti bolja, nećemo imati glavobolju. Hemijska reakcija između misli i raspoloženja čoveka sa funkcionisanjem organa - laboratorijski je dokazana.

Pozitivne misli donose realnost koja je lepša i zato je taj aspekt mentalnog zdravlja itetako važan za proces starenja u kojem čovek može, uz malo vežbanja i discipline da obezbedi aktivan, srećan i dostojanstven život u poznijim godinama.

Sve je u glavi 

Doktor Amen je izneo i rezultate svog istraživanja o tome kako pojedini delovi  mozga reaguju na određene mentalne probleme. Naime, za sve što se nama dešava postoji veoma konkretno objašnjenje u našem mozgu. 

On je specijalnom tehnikom snimanja mozga  uspeo da registruje vidljive promene u pojedinim sferama sive moždane mase kod osoba koje su bolovale od depresije, anksioznosti, hiperaktivnosti, nedostatka koncentracije i drugih mentalnih problema ili poremećaja ponašanja. Registrovao je veoma konkretne promene na mozgu kod ljudi bilo da je reč o zavisnosti od alkohola ili o nekom drugom obliku onoga što se naziva lošim navikama.

Prema teoriji doktora Amena česte i bezrazložne promene raspoloženja, nedostatak motivacije, odnos rezignacije prema svemu, preterana nervoza, kao i problemi u ishrani, spavanju i komunikaciji sa drugim ljudima - posledice su poremećaja u takozvanom ''dubokom limbičkom sistemu'' mozga.

-Koliko puta ste videli osobu koja u svemu oko sebe vidi sve crno i koja tragično doživi neku situaciju koju vi niste ni primetili kao problematičnu? E, vidite ne radi se samo o ''osetljivoj'' osobi, već o osobi kod koje je poremećen limbički sistem u mozgu, odnosno kod koje postoji veoma konkretni hemijski disbalans - zaključuje doktor Aman u svojoj knjizi.

 

Komentari (0)

Loading