PREŽDERAVANJE, PA DIJETA? Gastroenterolog objasnio šta POGREŠNO radimo sa ishranom tokom PRAZNIKA, i koliko je to OPASNO!

Autor: Republika

Lifestyle

03.05.2021

09:22

Gastroenterolog prof. dr Radoje Doder pričao je na Prvoj o problemima koje može izazvati teža ishrana, zbog kojih pacijenti na VMA završavaju i na operacionom stolu!

youtube.com/RTS Mira Adanja Polak Ekskluzivno - Zvanični kanal
Radoje Doder

Prof. dr Doder, ugledni gastroenterolog, kazao je da nema smisla da se prejedamo tokom praznika i mislimo da ćemo "brzinskom" dijetom rešiti probleme, kojih bude neočekivano mnogo.

- Ako te kalorije unete tokom obroka ne potrošimo, pravimo grešku, ne treba se zanositi da ćemo za vreme praznika uživati, a onda ćemo posle toga na dijetu, ne može tako. Od početka treba imati plan, a ne dozvoliti da hrana upravlja našim životom - upozorio je prof. dr Doder, navodi Mondo.

Broj poziva je uvek povećan na gastroenterologiji posle praznika, rekao je on.

- Mi objašnjavamo pacijentima koji su već u riziku da će teška hrana, masna ili preterivanje, izazvati veći broj pankreatita, upaljenih žučnih kesa i operacija. Tu se apsolutno ništa ne menja već godinama, praznici su za ove organe izazov - rekao je on.

Mogu li jaja kod pacijenata sa gastritisom da izazovu problem, koliko jaja smemo dnevno da pojedemo?

- Jaja su simbol života za Uskrs, i mogu se konzumirati u pristojnoj a ne preteranoj količini. Zavisi kako unosimo proteine, možemo i do šest jaja ako će to biti jedini proteini. Ako unosimo i meso, preko dva jaja ne bi trebalo ići. Ne treba potiskivati raznovrsnost u ishrani, optimalno je uneti dva a ne preterivati s jajima - rekao je on.

Šta se dešava kada naglo pređemo na mrsnu hranu?

- Ne smete naglo da pređete sa posta na mrsno, ako imate kamen u žučnoj kesi, zapušiće puteve, dobićete žuticu, takvi pacijenti nekada moraju i na operaciju. Taj prelazak uvek mora biti postepen, ne sme hrana da bude pripremana na masti, zapržena, trebalo bi da je barena ili na nezasićenim mastima - rekao je on.

Mnogi misle da je zdrava hrana bezukusna, ali to nije tačno.

- Nije istina da nije ukusna, već je to stvar navike. Mediteranska ishrana, recimo u Španiji, povlači duži životni vek upravo zbog načina konzumiranja. A ne možete reći da tamo hrana nije ukusna! Srpska ishrana jeste bogata kalorijama, unose se ogromne količine, veće od potrebnih. Koliko je bitno da se sedi za stolom, toliko je bitno da imamo i plan. Naročito tokom Prvog maja i Uskrsa, možemo napolje, da šetamo, da vozimo bicikl. Nije to kao Nova godina ili Božić pa da moramo zbog zime da sedimo u kući - rekao je on.

Kako ubrzati metabolizam?

- Obično, četiri do šest sati ide hrana iz želuca, ali ako je masna hrana, sve ide sporije! Bitno je da budemo odmorni, da lučimo one 'naspavane' hormone, oni daju osećaj sitosti i zadovoljstva. Kada jedemo, najbolje je šetati posle 15 minuta ili pola sata. Ako sednemo ili legnemo, kalorije se gomilaju, metabolizam je sve sporiji, i treba nam sve više hrane - rekao je on.

Da li je veći broj obroka način da se ubrza metabolizam?

- Trebalo bi ga povećati, jer prosti šećeri i masti nisu zdravi, ako unosimo manje obroke ne upadamo u hipoglikemiju. Osnov osećaja gladi je hipoglikemija, a ako ne pustimo da prođe četiri sata između obroka, taj nivo ne pada na kritično, tada jedemo onoliko koliko nam zaista treba. Ako šest ili osam sati nismo jeli, gladujemo i unosimo više hrane, luči se više insulina, posle dva-tri sata upadamo u hipoglikemiju. To je put do dobijanja na težini. Ako rasporedimo hranu onoliko koliko je organizmu potrebno, nećemo stvarati rezerve energetske - rekao je on.

Problemi od želuca do pritiska

Kada se prejedemo, pravimo čitavu "kaskadu problema" koja može dovesti do niza simptoma.

- Želudac se istegne, alkohol i masti ga parališu, hrana ostaje tu i dolazi do mučnine i neprijatnosti. Umesto da uživamo, napravimo sebi problem. Nekada to i do povraćanja dovodi! Onda ne možete da unesete sledeći obrok, koji je neophodan, iz greške upadate u grešku. Ako ne unesete povrće, vlakna i žitarice, to se u crevima sve sporije odvija. Kalorije, šećeri i masti dižu šećer u krvi, skače pritisak, nastaje kaskada problema i vi zapravo gasite požar kada je zdravlje u pitanju. Sanirate problem za problemom - rekao je on.

- Nadutost je česta i pre i posle praznika, zbog nezdrave hrane. Nekada su postojale smernice za zdravu hranu, a sada bi trebalo da postoje za vikend i praznike. Hrana koja se teško vari ne bi trebalo da se unosi, remeti i bakterije u organizmu koji potom zadržava gasove i stvara neprijatan osećaj ili bol - rekao je on.

Komentari (0)

Loading