Ranica koja ne zarasta može biti signal OPASNE BOLESTI: Doktor Dimitrijević objašnjava koji su simptomi i kako se leči!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Učestalost ovih tumora zavisi od genetskih predispozicija, tako su ljudi svetlijeg tena, koji imaju plave ili zelene oči i lako izgore na Suncu, podložniji ovoj bolesti. Među faktorima rizika su i istorija raka u porodici, delovanje spoljnih faktora kao što su odlazak u solarijum, izloženost rendgenskom zračenju ili hemikalijama kao što su arsen, čađ, azbest, katran ali i primena imunosupresivne terapije.

Prof. dr Milovan Dimitrijević, zamenik direktora Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju KCS, kaže da ovi tumori mogu nastati i na mestu gde već postoji neka hronična bolest, kao što je aktinična keratoza, kornu kutaneum, degenerativna atrofija ili ožiljak od opekotine.

- Na osnovu porekla izdvajaju se dva najčešća oblika epitelnih malignih tumora kože, bazocelularni i planocelularni. Rak kože češći je kod muškaraca i najviše se otkriva na području lica, vrata i glave. Uprkos povećanju znanja u oblasti uzroka, broj pojava raste u celom svetu. Tome doprinosi starenje populacije, ali i povećana upotreba solarijuma, aerozagađenje i smanjenje ozonskog omotača - rekao je on.

Prema procenama SZO, u Srbiji u strukturi svih obolelih od raka, 3,5 odsto pripada nemelanomskim tumorima kože. U ranoj fazi, bolest je praktično bez simptoma, osoba ima ranicu koja ne zarasta, svrab, nelagodu, bol, krvarenje ili krastu koja ne otpada. U zavisnosti od regije lica, ova bolest može da dovede do značajnih funkcionalnih ili kozmetskih defekata. Bazocelularni karcinom ima sporiju evoluciju za razliku od planocelularnog koji može da metastazira u okolne limfne čvorove. 

Foto: youtube.com/Bel Medic

Prof. dr Milovan Dimitrijević

- Definitivna dijagnoza postavlja se biopsijom, ukoliko je lezija mala odstranjuje se u celosti s delom zdrave kože i potkože. Premaligne lezije treba lečiti pre nego što se razvije potpuna klinička forma. Cilj lečenja je onkološki radikalno uklanjanje, rekonstrukcija funkcije zahvaćene regije, strukture i optimalan estetski rezultat - rekao je prof. dr Dimitrijević. 

Važni su redovni samopregledi kože, ističe on, za sve ali naročito za osobe iz rizičnih grupa. Pacijentima se savetuje da izbegavaju UV zračenje i ograniče boravak napolju. Trebalo bi da nose odgovarajuću odeću i šešire za zaštitu od Sunca, kao i da primenjuju kreme sa zaštitnim faktorom od minimum 15 SPF, piše Mondo. Primena kozmetičkih sredstava za tamnjenje kože se takođe ne preporučuje jer povećava rizik od nastanka bolesti za dva i po puta.