DA SAM TE ZAGRLILA JOŠ JEDNOM, DA SAM TI REKLA KOLIKO TE VOLIM! Potresne reči majke Ivone čiji je život ugašen u požaru u Kočanima: Ćerko, nedostaješ mi, tvoj miris, tvoja kosa...

"Razgovaram sa zvezdama - ona najsjajnija – to je moja Ivona"

Ivonina majka je ćerki jedinici napisala potresno pismo.

Ćerko moja, Ivona, pisaću ti, iako te više nema.
Pričaću ti kao nekada - tihim glasom, drhtavom dušom, kao kad si spavala pored mene,
a ja te gledala i govorila sebi:
"Blagoslov je što te imam".

Zašto si otišla prerano, dušo?
Zašto mi nisi rekla: "Odlazim"?
Bar da sam te zagrlila još jednom,
bar da sam ti rekla koliko te volim - ne samo jednom, već hiljadu puta.

Sada me samo slike grle,
pesme koje si pevala odzvanjaju kroz tišinu,
a planine... one još uvek nose tvoju snagu.
Svaki vrh je tvoja pobeda, svaki cvet pored puta tvoj osmeh.

Sećam se, Ivona, dana kada si prvi put rekla:
"Biću modni kreator".
Sa tim očima koje su sijale kao zvezde,
sa srcem koje nikada nikoga nije odbilo.

Ćerko, nedostaješ mi.
Nedostaje mi tvoj miris, tvoja kosa,
način na koji si govorila: "Mama, ne brini" ili "Tata, biće sve u redu".

Sada razgovaram sa zvezdama.
Gledam u nebo i kažem:
"Ona najsjajnija – to je moja Ivona".

Nosim te u svakom dahu, u svakoj suzi, u svakom jutru i svakoj noći.
Ljubav ne umire, ćerko. Ona živi,
u meni, u svima koji su te voleli i koji će te voleti…
zauvek.