KRIMINALNA GRUPA OSUĐENOG POLICAJCA LEPOMIRA BAKIĆA ME U KONTINUITETU NAPADA! Velika ispovest Aleksandra Đorđevića Simetrije, vlasnika lanca teretana "Ahilej"! (FOTO/VIDEO)

Aleksandar Đorđević Simetrija, vlasnik kompanije "Ahilej" i predsednik Bodi-bilding saveza Beograda, inače reprezentativac i višestruki šampion u ovom sportu, imao je zanimljiv, ali i trnovit životni put. Nadvladao je sve prepreke - odrastanje u nemaštini, rad u obezbeđenju klubova i ličnosti devedesetih da bi imao da se prehrani. Usledili su vrhunski rezultati u bodi-bildingu, a potom i preduzetništvu. Ovaj biznismen danas je simbol discipline i snage, kako u sportu, tako i u životu. Simetrija, nadimak koji nosi od detinjstva, njegov je životni moto, a krasi ga upornost, to što je borac i što je, uprkos postignutom, i dalje gladan uspeha.

- Krenulo je devedesetih godina kada sam krenuo intenzivnije da se bavim bodi-bildingom i kada sam počeo da se takmičim. Vrlo brzo tu je došlo do takmičarskih rezultata, gde sam višestruki šampion u teškoj kategoriji prvo u juniorima, pa onda u seniorima i gde sam kasnije osvajao medalje na internacionalnom nivou, tako da sam bio i član reprezentacije. U isto to vreme, naročito tih godina, trebalo je doći do novca da se prehranite i da napravite neki status da možete da se izdržavate, jer roditelji, naročito u tim godinama, nisu mogli pokriti te troškove ishrane naročito jer je ona tu najbitnija. Tada počinjem da radim obezbeđenja po beogradskim diskotekama, nakon toga i neke, kako se to sad naziva, lične pratnje i počinjem da radim i kao trener. Imao sam dosta klijenata i držao treninge u više beogradskih teretana. Nakon toga, otvaram prvu autoperionicu - priča za Republiku Đorđević.

Prvu firmu imao sa 20 godina

Prvu firmu je, kaže, imao sa 20 godina. Kola je prao i on, ali i drugi ljudi, jer su perači uvek falili. Nakon toga je otvarao nove objekte i završio na kraju sa pet-šest autoperionica. One su mu donosile jedan određeni vid zarade tako da je mogao da pokrije sve troškove oko ishrane, suplementacije. Nakon tih teških godina, kako kaže, dolaze dvehiljadite godine u kojima kreću neka nova poznanstva, kreću još neki poslovni aranžmani, naročito u vidu ličnog obezbeđenja.

- I onda dolazimo do toga da 2013. godine osnivam prvi "Ahilej", pošto mi je uvek bila želja da napravim svoju teretanu i taj prvi "Ahilej" otvaram sa jednim prijateljem u Igmanskoj ulici na Zvezdari i on raducka nekih dve godine. Nakon toga, dolazi do otvaranja više "Ahileja". Bio sam podstanar pre korone i još tada sam odlučio da ne ulažem novac u nekretnine i u ostale stvari već sam sve što sam zarađivao ulagao u nove sprave, u novu opremu, jer jednu teretanu ne čine samo sprave. Ima niz segmenata koji čine jednu simbiozu zvanu teretana, počev od ormarića, svlačionica, čiviluka, lavaboa, tuševa, pulta, ozvučenja, ogledala, krečenja, ventilacije, gumenog sportskog poda, keramike. I ja sam sav novac ulagao i otvarao jednu teretanu za drugom. I moram Bogu samo da zahvalim što sam radio pozitivno, radio u plusu, i iz godine u godinu rastao je brend i do ovog sada momenta kada je "Ahilej" postao jedan od vodećih brendova u Evropi u bodi-bildingu i fitnesu - objašnjava Saša, kako ga još zovu.

Prema rečima našeg sagovornika, trenutno ima 30 "Ahilej" teretana od kojih je 29 u Beogradu i jedna je u Novom Sadu, a još pet treba da se otvori ove godine. U narednim godinama otvoriće se još tri u Novom Sadu, nekoliko još u Beogradu, a planirano je da se pokriju i drugi veći gradovi u Srbiji kao što su Čačak, Kragujevac, Subotica, Niš. Van granica Srbije, oni već imaju ponude od strateških partnera, koji će zajedno sa njima raditi te projekte i to van teritorije bivše Jugoslavije. Ponude su stigle iz Austrije, Mađarske, Grčke, Bugarske, čak i iz Nemačke, a bila je ponuda i iz Francuske.

Veštačke frke i spinovi

Da nije sve baš ružičasto, Đorđević je objasnio i o problemima sa kojima se susreće i kako ljudi gledaju na njegov uspeh.

- To je suštinski problem našeg društva. Ljudi uvek oponiraju tuđ uspeh. Da li je to u politici, da li je u sportu, biznisu ili bilo čemu drugom. Ako se sagradilo toliko i toliko puteva, komentar je "e, ukrali su pare". Ako postoji neki "Ahilej", 30 teretana, to nije on sam, to nisu njegove pare. Suštinski problem je u tome što ljudi ne priznaju tuđ uspeh. Susrećemo se, naročito u poslednje vreme sa dosta neprijatelja, ima ih i skrivenih i neskrivenih. Najopasniji su ovi skriveni neprijatelji koji su satkani iz više segmenata i puštaju takozvane spinove i na osnovu tih spinova mnogo puta smo bili tema od trača, pa do nekih istraga gde se u kontinuitetu priča kako ja nisam vlasnik "Ahileja", kako sam ja samo neka marioneta, kako su pare te od političara, te od kriminalaca, te od ovih, te od onih. A suština je, to stalno ponavljam, da je tužno što ljudi ne priznaju taj naš uspeh i stalno traže opravdanje u tome kako mi stalno rastemo i napredujemo. Mi se stalno susrećemo s tim, čak smo imali i pokušaje iznude, ne klasične nego one perfidne, od pravljenja veštačkih problema ili rečeno ulično frka. Najgore su te veštačke frke i spinovi gde vas ljudi blate i podnose neke krivične prijave protiv vas koje nemaju nikakvu argumentaciju. Nemaju nikakav osnov za to, ali jednostavno imaju konekcije u određenim krugovima gde pokušavaju da proture priču kako bi nam nakon toga poslali nekog emisara koji će nam kao rešiti nepostojeći problem - priča Aleksandar Đorđević.

On dodaje da "Ahilej" ima određenu grupu pravnika, a i ostalih saradnika pošto uvek mora da se bude obazriv. Među tim saradnicima je čak i detektivska agencija koja radi za njih na zaštiti brenda i imena i celog sistema "Ahilej". 

- Ja sam dobar sa svim kolegama, ali mi ne znamo iza kulisa ko stoji iza tih napada na "Ahilej". Kriminalna grupa osuđenog višeg policajca Lepomira Bakića, koji nas u kontinuitetu napada, ne znam zašto, mene lično. Kaže kako smo mi ovakvi ili onakvi, a on je sada osuđen na tri godine zatvora. Nemamo mi nikakve veze sa njegovim hapšenjem niti sa bilo čim, sem što smo ukazali da postoje ljudi koji deci prodaju anaboličke steroide. Ne može niko nekog da namesti, već oni sami sebe nameštaju. Predmet istrage, koliko sam ja saznao, ti ljudi su bili odavno. Ne mešam se u tuđe poslove niti me interesuju, a za to postoje ustanove koje se time bave - kaže Simetrija.

On i njegov brat, kao i još neki ljudi iz tima, ukazali su nadležnim državnim strukturama da postoje ljudi koji, naročito deci, prodaju anaboličke steroide sa isteklim rokom trajanja, gde su menjane etikete. Takođe, ukazali su i na informacije koje poseduju da ti ljudi potplaćuju određene strukture, u određenim državnim organima. Cilj tih ljudi je da blate ime "Ahileja" i kako bi ljudima prezentovali neki spin, neku priču, koja bi bila pitka ljudima. 

- Neko sedi u kafiću i misli, šta onaj ima 30 teretana sigurno pere pare ili ima pare od ovoga ili onoga što nema veze sa istinom. Ja sam uvek raspoložen da nadležnim organima unutrašnjih poslova pokažem kako "Ahilej" posluje, a spreman sam i da idem na poligraf sa pitanjem da li sam ja jedini vlasnik i kako sam krenuo u celu priču. Ljudi se ne mire sa tim i onda stalno traže drugog krivca - tvrdi Đorđević.

Optuživali su ga, kako kaže, da se šlihta vlastima što nema veze s vezom, a jako poštuje policiju i vojsku, BIA i sudstvo, i sve ostale državne organe koji su stubovi našeg društva, a poštuje i zdravstvo i studente koji imaju popuste na članstvo u "Ahileju", dok je za invalide članarina gratis. Bavi se humanitarnim radom, pomaže deci iz Zvečanske ulice, školi za decu sa posebnim potrebama, pomaže otvaranje teretana socijalno ugroženima i trudi se da pomogne koliko je u mogućnosti svima koji im se obrate. 

Foto: Društvene mreže

"Kum Adžem i Šljuka me poslali da pričam sa inspektorima"

O devedesetim godinama, svojim prijateljima, problemima sa kojima se susretao, kao i kako se neko odluči da radi obezbeđenje, Saša Simetrija kaže kako da se ne odlučiš kad ne možeš da kupiš dovoljno jaja koliko ti je potrebno, da platiš određene račune za struju, da kupiš neke patike, opremu za trening.

- Imaš s jedne strane plate, ako se sećate, ako taj dan kada dobiješ ne promeniš u marke, do popodne, predveče ti nemaš ništa. Primio si naprimer 30 maraka platu, uveče nemaš nijednu marku. To su bile tada ozbiljne pare i tada sam ja i moja ekipa ljudi, bukvalno živeli od toga. Ima raznih opcija. Svako može i da prodaje drogu i da švercuje, a mi smo izabrali da stojimo na vratima - seća se Aleksandar Đorđević.

Najgora kategorija su uvek bili potplaćeni državni službenici i policajci, jer je "mita i koripcije uvek bilo i biće".

- To smo svedoci i sada u ovim policijskim akcijama države da se stane na put zloupotrebi službenog položaja, mita i korupcije i da pošteni građani mogu da žive od svog rada i da taj novac koji oni ne kradu i ne zloupotrebljavaju bude tu, jer to je naš novac koji plaćamo kroz porez. Ja imam veliku prijavljenu platu i dajem državi Srbiji desetine hiljada evra poreza. Mnogo je privrednika koji kao i ja doprinose društvu, a onda dođu određene strukture, naročito je to bilo izraženo devedesetih, a i posle dvehiljaditih kad je došlo do smene vlasti, ja sam imao auto-perionicu kada su mi ljudi slali šest inspekcija i tako sam morao da plaćam reket. Što se tiče ljudi koje sam obezbeđivao, neki su mi dan danas prijatelji, neki su pokojni, neki kumovi, ali to su, ja ih uvek tako nazivam, moji prijatelji mangupi koji uvek postoje u svakom društvu. Nikad neću zaboraviti kada nas je krajem devedesetih zvao Srđan Adžemović Adžem, moj sadašnji kum. On, koji je tada važio za žestokog momka na Zvezdari, i pokojni Sredoje Šljukić su nas poslali da odemo da razgovaramo u parkić kod Zvezdara tetatra sa trojicom inspekotora i da im kažemo "da ukoliko ih budemo videli da prodaju drogu na Zvezdari, imaće problem lično sa nama". Dal li shvatate? Toliko je duboko u svim društvima sveta to otišlo i ja se sada divim ovoj odluci predsednika da stane na put dušmanima našeg naroda. Toga će uvek biti, nećemo se mi izboriti, ali se moramo kao društvo boriti protiv toga - ubeđen je Đorđević.

Dodaje da se on lično bori protiv laži gde ljudi podnose lažne krivične prijave protiv "Ahileja", iako on zapošljava 350 ljudi i indirektno od "Ahileja" živi više od 1.000 ljudi.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Ranjen četiri puta!

O ljudima koje je obezbeđivao kaže da ih je bilo više i izdvojio bi Sredoja Šljukića, i od političara, učestvovali su u petooktobarskim promenama. 

- Tu je kum Srđan, tu je Velimir Ilić koji je bio napadan dva puta, pa smo i njega obezbeđivali. Bilo je tu raznih ljudi. Ja nikad neću zaboraviti kad su došle 2000-te, odnosno kad je bio prevrat, kada sam ja dobio zaduženje da obezbeđujem Robnu kuću Beograd na Terazijama. I došao sam sa par prijatelja, imali smo DOS akreditacije, i izlaze čovek i žena i nose mašinu za veš. Pitam ih gde će sa tim. Kažu "30 godina imamo jednu mašinu za veš, ovaj Sloba nam nije dao da kupimo, sada ćemo da je odnesemo". Nikog nije bilo, žive duše unutra. Naravno, nismo im dozvolili, mi smo čuvali tu robnu kuću. Baš tih dana sam osetio anarhiju. Kada dođeš u policijsku stanicu Zvezdara ili Stari Grad i ti nemaš policajca tamo. Izlaze neki ljudi i klinci, nose kompjutere, pokrali kompjutere iz policijske stanice i nose ih, a u televiziji Beograd su pokradene sve stvari. Policija je pronašla dosta ljudi i to je vraćeno - prisetio se Đorđević.

Objašnjava i da mu je život bio ugrožen zbog posla kojim se bavio i da je bio ranjavan. 

- Evo ne mogu da ispravim ovaj prst, vidi se po nosu, po ožiljcima, ranjavan sam četiri puta. Imali smo mnogo pucnjava, tuča. Znate, vrata su vam uvek najveći problem i ja se tim momcima divim i dan danas. Jednom su pokušali da me ubiju u ulazu moje zgrade na Zelenom vencu, tamo sam odrastao. A tri puta je bilo što se tiče diskoteka. Vi se branite, oni napadaju. Uvek je bio Bog sa mnom i mogu reći da sam se spasavao i izlazio kao pobednik - zaključuje Aleksandar Đorđević.

BONUS VIDEO: