MAJKA STRADALOG DEČAKA ČESTO ODLAZI NA MESTO GDE SU JOJ UBILI SINA: Nikad potresnija ispovest o masakru i školi smrti - ovako izgleda njena lavovska borba kroz život posle tragedije!

Autor: T.V.

Hronika

30.11.2023

13:48

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Suzana je otkrila da je ponosna jer tri muzičke nagrade nose ime njenog sina, ali i da bi volela da se to desilo za njegovog života.

MAJKA STRADALOG DEČAKA ČESTO ODLAZI NA MESTO GDE SU JOJ UBILI SINA: Nikad potresnija ispovest o masakru i školi smrti - ovako izgleda njena lavovska borba kroz život posle tragedije!

Foto: andrijacikic.com, K1

Muzička škola Josip Slavenski organizovala je koncert u Zadužbini Ilije M. Kolarca kao sećanje na Andriju Čikića, talentovanog dečaka koji je tragično preminuo u OŠ "Vladislav Ribnikar". 

Na početku programa, Đorđe Ilić, Andrijin drug iz razreda, izveo je prvonagrađenu kompoziciju "Emocije" sa Republičkog takmičenja muzičkog stvaralaštva "Deca kompozitori". Koncert je završen izvođenjem Opela u fis-molu Stevana Mokranjca, interpretiranim od strane hora srednjoškolaca sa solistom đakonom Nikolajem Vukovićem.

Andrijina majka, Suzana Stanković Čikić, izrazila je svoje utiske nakon koncerta u razgovoru za emisiju "Blic dan" na "Blic" televiziji. 

- Deca su svirala sjajno. Ja ove mlade ljude znam iz škole, preponosna sam što je moj sin Andrija bio njihov prijatelj. Hor je bio veličanstven i svi koji su bili prisutni mogli su da osete nešto lepo i dobro u vazduhu. Bilo je tu raznih emocija, ali ovi mladi ljudi su fantastično svirali.

Emotivan trenutak, posebno za roditelje, bio je kada je fotografija nasmejanog Andrije podeljena iznad bine i bodrila mlade muzičke talente koji su se te večeri okupili da mu odaju počast.

Republika

Foto: youtube/printscreen/RTS Sajt - Zvanični kanal, Facebook

 

- Andriju sam mogla da zamislim na ovoj sceni sa njima. On je sa deset ili jedanaest godina prvi put svirao u ovoj istoj sali. Bio je izuzetno druželjubivo i energično dete, sa puno emocija, mnogo interesovanja. Povremeno sam gledala u njegovu fotografiju na ekranu iznad bine i delovao mi je kao da je ponosan na svoje prijatelje. Ta fotografija je sigurno, ja verujem, hrabrila sve ove ljude koji su bili večeras i nastupali za njega. Mene hrabri sigurno. Dobila sam stotine pisama sa raznih strana sveta u kojima piše da im je Andrija inspiracija... Pisma stižu i od odraslih i od dece i kažu mi da ih Andrija inspiriše da se trude i da naprave neke dobre stvari u životu. Andriji su stizala pisma na grobu od mladih ljudi iz drugih država, tako da ja verujem da ih inspiriše i podržava, a ja sam tu da budem tandem sa njim.

Suzana je otkrila da je ponosna jer tri muzičke nagrade nose ime njenog sina, ali i da bi volela da se to desilo za njegovog života.

- Tri nagrade nose Andrijino ime, beskrajno sam ponosna i beskrajno tužna. Nadala sam se da će ovakve stvari doći mnogo kasnije kada bude dotakao svoju plavu zvezdu i ostvario svoje snove, ali sam ponosna na ono što je ostvario sa svojih četrnaest godina. On je živeo muziku, živeo je umetnost, on je voleo fotografiju. Tri nagrade nose njegovo ime, preponosna sam.

Republika

Foto: andrijacikic.com

 

"Komuniciram s njim"

Iako te večeri posebno emotivna i ganuta gestom Andrijinih prijatelja i drugara, Suzana je sa svima razgovarala i za svakoga je imala lepu reč. Ipak, bol ne može tek tako da se sakrije, ali se ona bori kako bi bila primer svom sinu.

- Svi me pitaju kako uspevam, ali odgovor je iz ljubavi prema Andriji, to je moj jedini odgovor. Ljubav prema svom sinu i želja da sačuvam ono što je on stvorio sa samo četrnaest godina i iz želje da podržim to što on inspiriše druge, kao što sam njega podržavala dok je bio živ. Na razne načine komuniciram sa njim. Prizovem sećanja, pogledam njegove fotografije. Nosim ga u srcu.

Suzana je otkrila da često ode do škole u kojoj je njen sin ubijen, jer tamo nisu ostala samo ona ružna sećanja i bol...

- Prolazim pored škole, ali je bolno. Jako bolno. Prođem da vidim njegovu fotografiju, sve fotografije. Pokušavam da prizovem sećanja kada je sa osmehom izlazio iz te škole. Prošlo je šest meseci, ali to je sve teško prihvatiti... Previše teško!

Zločin koji je potresao celu zemlju, region i svet počinio je neko kome je očigledno bilo sve dopušteno. Suzana je, kroz svoju borbu s gubitkom sina, apelovala na roditelje da se posvete svojoj deci, prate ih, podržavaju i pokažu im lepote života kako bi se izbegle tragedije poput ove.

- Moramo se posvetiti deci, nije sve stvar vremena, nego i stvar kvaliteta, stvar požrtvovanosti. Moramo decu slušati, pratiti. Moramo ih podržati u mnogim lepim stvarima. Pokazati im šta sve na ovom svetu ima lepo. Moramo biti tu za njihove probleme i videti ih.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Komentari (1)

Loading
Ja

30.11.2023 17:46

Gospođo Suzana dao vam Bog snage da izdržite! Mali anđeo zlatnih ruku je prerano napustio ovaj svijet i ostavio bol i tugu, ali i nadu da ćemo se sresti opet.. Velika podrška iz Hrvatske