JUTROS JE I NEBO OSETILO NAŠU BRIGU! BILA SI KREATIVNA I BRIŽNA! Potresan govor na sahrani Bojane koja je ubijena u masakru

Žrtva stravičnog masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, Bojana Asović (13) sahranjena je na Novom Bežanijskom groblju.

Na sahrani je jedan od rođaka porodice održao potresan govor.

- Jutros je i nebo osetilo našu tugu, sunce je juče sijalo pa se povuklo. Jutros nebo nije pustilo suzu, nego je briznulo u plač. Tužni i žalosni skupe, pala mi je u dužnost teška i bolna uloga da se zahvalim u ime ove divne porodice. Draga rodbino, kumovi, poštovani prijatelji i komšije, hvala vam što dođoste u ovoj masi da ispratite našu Bojanu, našu Boku. A gde da je pratimo? Trebalo je da je pratimo na njenim životnim uspesima, na sportskim uspesima, a sad je pratimo na njenom poslednjem putu, u večnu kuću - započeo je govor jedan od rođaka porodice.

- Draga naša Boko, ti nisi više tamo gde si bila, ali si svuda gde smo mi. Tvoj život naglo prekinut zločinačkom rukom, nakon vikenda provedenog u krugu svoje porodice, okružena najmilijima, bio je suviše kratak, ali ćeš nastaviti da postojiš u našim mislima i srcima. Svi koji su imali sreću da te upoznaju bili su osvojeni tvojom dobrotom, ljubaznošću i ophođenjem. Tokom igranja sa tobom umeli smo da izgubimo pojam o vremenu, a sada, kao da je vreme stalo. Bila si kreativna i brižna, a svoje najdraže si umela da obraduješ svojim crtežima, koje ćemo zauvek čuvati. Omiljeni predmet ti je bio francuski, ali tvoja želja za znanjem i interesovanjem, nisu poznavale granice. Tvoji planovi o kojima si nam pričala nikada se neće ostvariti, a svako sećanje na tebe će nam terati suze na oči. Tvoj prelepi osmeh i radost koju si nam prenosila će zauvek u našim mislima biti. Sve tvoje fotografije i snimci sa rođendana i putovanja, okružena drugarima i porodicom, biće nam uspomena na život koji smo vodili, dok si ti bio deo njega. Zašto je morao da se dogodi takav zločin? To pitanje ispunjava naša slomljena srca, nerazumevanjem i strahotom. U toj praznini, u kojoj odzvanja to pitanje, ti nas ostavljaš neutešnima. Svog malog brata, svoje roditelje, bake i deke, ujaka i strica i celu porodicu koja te toliko volela. - rekao je na sahrani rođak.

Zatim je rođak govor završio stihovima.

- Sada dva, tri stiha velikoga Nikšićanina, tatinoga sugrađanina i Bokinog sugrađanina. Neka nas ne bude, ako budemo prestali da te se sećamo Bojana. Jer tada, više ni nas ne bi bilo. Možda bi ostao jedan ugarak goli od ovog velikoga celoga ognjišta. Neka joj je slava i pokoj joj duši.

BONUS VIDEO: