30 SEKUNDI UNIŠTILO TRI PORODICE! Krv pala zbog jednog pitanja: Kako je proslavljeni glumac Žarko Laušević u julu 1993. postao dvostruki ubica

U noći između 30. i 31. jula 1993. tri porodice su zavijene u crno. Već tada proslavljeni glumac Žarko Laušević hicima iz pištolja ubio je Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21), a Andriju Kažića (24) ranio u kafiću "Epl" u Podgorici. U strahu za život, ispucao je čitav šaržer od devet metaka.

Na ovaj tragičan događaj podsetila je serija "Pad", u produkciji "Telekoma", koja se upravo prikazuje, a bazirana je na Lauševićevoj knjizi "Godina prođe, dan nikad". Dvostruko ubistvo i danas prate brojne kontroverze, a suđenje je izazvalo ogromnu pažnju javnosti.

UŽASAN OSEĆAJ

Foto: ATA Images

Žarko Laušević, koji i danas sebi ne može da oprosti dvostruko ubistvo, obratio se na početku pretresa:

- Užasno se osećam, imam saosećanje s porodicama oštećenih. Moja porodica doživljava sve ovo tragično i u mom životu više ništa neće biti kao ranije.

Potom je ponovio iskaz iz istrage.

- Svratili smo u kafić, gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: "Kakva je ovo galama" jer se čula neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: "Šta je bilo, momak?" Kazao sam: "Ništa, sve je u redu", a ovakav dijalog je i ponovljen, drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu - ispričao je Laušević i dodao:

- Prišao je još jedan momak, a ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran... Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta, sećam se samo delova događaja jer mi je u glavi bilo sve zbrkano. Osećao sam da mi se torba, koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena, i u kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha, mislio sam da su mi ispala kontaktna sočiva. Vidim zatim moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao, bez razmišljanja.

Istu verziju događaja ispričao je i njegov brat Branimir:

- Ležao sam potrbuške i ležeći izvadio pištolj iza pasa. Mislim da sam opalio samo jedan metak, preko glave, ne ciljajući, pre nego što sam izgubio svest. Nisam čuo da je neko prethodno pucao, u glavi mi je bila buka.

PRITISAK JAVNOSTI

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Advokat Toma Fila, koga u seriji glumi Boris Isaković, ispričao je da bi se to suđenje u bilo kojoj drugoj zemlji za jedno prepodne završilo oslobađajućom presudom, ali da je sud u Podgorici bio pod uticajem male sredine.

- Da su se svi pridržavali Njegoševe "Zlo činiti od zla braneći se, tu zločinstva nema nikakvog", postupak ne bi trajao toliko dugo. Ali vrlo brzo situacija se otrgla kontroli. Od širenja laži, nameštanja dokaza, loše urađenog zapisnika, da bi se kroz lokalne medije stvorio utisak da se radi o siledžiji Žarku Lauševiću i njegovom starijem bratu - govorio je Fila.

Kao primer, Fila je naveo prikrivanje rupa od metaka u podgoričkom kafiću "Epl" da bi se dokazalo da je Žarko, navodno pucao i ispred kafane uz uzvik: "Ima li još koga da ubijem!"

- Ni tužilac u toj fazi istrage nije smeo da krene na prekoračenje nužne odbrane jer bi bio linčovan - uveren je Fila

Advokat Bakrač: Kako je mogao da zna da ga neće ubiti?

O slučaju Žarka Lauševića govorio je i advokat njegovog brata Mihajlo Bakrač, koji je na jednoj tribini na Pravnom fakultetu studentima rekao da su braća odluku da pucaju morala da donesu u sekundama, dok im je život visio o koncu.

- Postavljalo se pitanje da li je intenzitet odbrane bio veći od napada. Kako neko ko je napadnut pesnicama po glavi i telu zna da taj napad neće trajati do smrti ili da li će napadač da uzme pištolj i ubije ga? U takvim stresnim situacijama kako odrediti da li je vaša odbrana adekvatna napadu odnosno da li ste mogli da se odbranite na manje agresivan način - upitao je Bakrač.

Ceca Bojković na meti razjarene rodbine

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Pretresu su prethodile mučne scene. U trenutku kada su uvedeni optuženi iz dela sale u kojoj sedi rodbina poginulih mladića provalili su revolt i očajanje. Prisutnim novinarima upućene su zamerke da lažu i da od tragedije prave pozorište. Uzavrelu atmosferu uspeo je delimično da smiri otac pokojnog Dragora Božo Pejović rečima da im se obraća kao roditelj kojem je teško, najteže, ali da rodbina mora biti mirna.

Početku procesa prisustvovale su supruga i sestra Žarka Lauševića, zatim Svetlana Bojković, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, Dragica Tomas, predsednik Udruženja za Crnu Goru i Jovan Ćirilov, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I na njihov račun bilo je dobacivanja: "Što ste došli da branite ubice!", na šta je Svetlana Bojković strpljivo odgovarala da je svesna teške tragedije i da saoseća sa bolom porodica.