Kako nasledstvo utiče na pravo na poresku olakšicu?

Prema Zakonu o porezima na imovinu i Zakonu o porezu na dodatu vrednost, kupac se smatra "kupcem prvog stana" samo ukoliko od 1. jula 2006. godine (odnosno od stupanja na snagu odgovarajućih propisa) nije imao u svojini ili susvojini stan ili porodičnu stambenu zgradu na teritoriji Republike Srbije.

Ovo pravilo u praksi donosi važne razlike u zavisnosti od toga šta ste i u kom obimu nasledili:

• Nasledstvo idealnog dela stana/kuće: Ukoliko ste nasledili ma i najmanji udeo u stambenoj zgradi ili stanu (npr. 1/4 ili 1/8 kuće), formalno-pravno se više ne tretirate kao neko ko nema nepokretnost.

• Umanjenje površine za olakšicu: Pravo na poresko oslobođenje priznaje se do 40 kvadratnih metara za kupca i po 15 kvadratnih metara za svakog člana njegovog porodičnog domaćinstva. Međutim, ako kupac već ima susvojinu na drugoj stambenoj nepokretnosti, površina koju ima u vlasništvu direktno se odbija od kvadrature na koju bi ostvario poresku olakšicu.

Najčešće greške i saveti stručnjaka

Finansijski i pravni savetnici upozoravaju kupce da pre ulaska u proces kupovine i podnošenja zahteva Poreskoj upravi detaljno provere stanje u Katastru nepokretnosti.

Pročitajte još: STIŽE JOŠ JEDNA DRŽAVNA POMOĆ: Kome sleduje 10.000 dinara i koji je ključni uslov za penzionere?

Ukoliko je kupac u prošlosti nasledio stan ili kuću, pa tu nepokretnost u međuvremenu prodao ili poklonio, to ne briše činjenicu da je bio vlasnik. Samim tim, Poreska uprava će odbiti zahtev za punu poresku olakšicu ili izračunati poresku obavezu na razliku kvadrature, što može predstavljati neočekivani trošak od nekoliko hiljada evra pri primopredaji stana.