STIŽE NOVI TALAS POSKUPLJENJA! Tržišta u panici, ove namirnice će odmah biti DRASTIČNO SKUPLJE!

Prema procenama organizacije UFC Que Choisir, u narednim nedeljama očekuje se novo poskupljenje od oko 4 do 5 odsto, što bi dodatno moglo da optereti kućne budžete širom Evrope.

Direktor Opservatorije za potrošnju, Gregori Kare, upozorava da će posledice rata u Iranu imati direktan uticaj na krajnje potrošače. Iako se svake godine početkom marta sklapaju ugovori između proizvođača i trgovinskih lanaca, oni sadrže klauzule koje omogućavaju korekciju cena. Kada poskupe energenti ili sirovine kao što su đubriva, trgovci su obavezni da prilagode maloprodajne cene.

Dodatni pritisak dolazi sa globalnog tržišta energenata. Rast cena nafte i gasa utiče na transport, proizvodnju i ambalažu, pa se poskupljenja brzo preliju na prehrambeni sektor. Ekonomisti upozoravaju da ovakve promene gotovo uvek pokreću lančanu reakciju, zbog čega krajnji potrošači prvi osete posledice.

Ko će prvi osetiti udar

Najbrže će poskupeti proizvodi sa kratkim rokom trajanja. Tu spadaju mlečni proizvodi, sveže namirnice, jogurti i rashlađeni artikli. Upravo ovi proizvodi najviše zavise od svakodnevne logistike i potrošnje energije, pa su među prvima na udaru kada troškovi porastu.

Ni domaća proizvodnja nije zaštićena. Iako se često veruje da lokalni proizvodi imaju stabilnije cene, realnost je drugačija jer rast troškova goriva i struje pogađa ceo lanac snabdevanja. Tako je kompanija Lactalis, poznata po brendovima President, Lactel i Galbani, već najavila da će deo povećanih troškova morati da prebaci na potrošače.

Slede na udaru higijena i kozmetika

Poskupljenja neće zaobići ni proizvode za ličnu higijenu i kozmetiku. Njihova proizvodnja direktno zavisi od naftnih derivata, plastične ambalaže i hemijskih procesa, čiji su troškovi već u porastu. To znači da će i proizvodi poput šampona, gelova i krema postepeno dobijati više cene.

Stručnjaci ipak naglašavaju da se ne očekuje scenario kao tokom prethodne inflatorne krize. U periodu 2022. i 2023. godine cene su rasle i do 20 do 25 odsto u relativno kratkom roku, dok se sada predviđa umereniji, ali i dalje osetan rast. Razlog za to je nešto stabilnije tržište energenata i opreznija politika trgovinskih lanaca.

Šta to znači za ljude sa Balkana u Evropskoj uniji

Troškovi života nastavljaju da rastu, a hrana i osnovne potrepštine biće skuplje nego ranije. Posebno će se to osetiti kod mlečnih i svežih proizvoda, ali i kod higijene i kozmetike.

Za one koji planiraju odlazak u Francusku ili neku drugu zemlju Evropske unije, početni troškovi biće veći nego ranije. To podrazumeva skuplju hranu, više cene osnovnih potrepština, ali i rast troškova prevoza, kako direktno kroz cene karata, tako i indirektno kroz skuplje usluge.

Istovremeno, plate ne prate u potpunosti rast cena. Rast zarada je sporiji od inflacije, što znači da kupovna moć opada, a početni period prilagođavanja za nove radnike ili doseljenike može biti finansijski znatno zahtevniji.

Bonus video: