RADI SE SKORO ČITAV DAN ZA PUN REZERVOAR: Od ove računice vam neće biti dobro, evo koliko sati građani moraju da provedu na poslu samo da bi PLATILI GORIVO!

Cene goriva ponovo su uzburkale javnost u Austriji, a najnovija analiza pokazuje koliko su zapravo opteretile kućne budžete građana. Ekonomisti organizacije Agenda Austria izračunali su koliko je rada potrebno da bi se danas natočio pun rezervoar, a rezultati nisu nimalo ohrabrujući.

Prema njihovim podacima, za pun rezervoar dizela od 50 litara potrebno je raditi čak oko šest sati. Računica je zasnovana na prosečnoj neto godišnjoj zaradi od 30.316 evra, što znači da polovina zaposlenih zarađuje više, a polovina manje od tog iznosa.

Kada je reč o benzinu, situacija je nešto povoljnija, ali i dalje daleko od bezbrižne. Za jedan litar potrebno je izdvojiti oko šest minuta rada, pa se za rezervoar od 50 litara mora raditi približno pet sati. Ovakav odnos poslednji put je zabeležen 2022. godine, kada je za litar benzina bilo potrebno 6,42 minuta rada.

Istorijski podaci pokazuju da su cene goriva i ranije znale ozbiljno da opterete građane. Najduže se za litar benzina radilo 2012. godine, čak 7,62 minuta. U poređenju sa tim periodom, današnje vrednosti ponovo se približavaju rekordima, što dodatno budi zabrinutost.

Još dramatičnija slika vidi se kod dizela. Trenutno je za jedan litar potrebno izdvojiti 7,35 minuta rada, što je najviši nivo još od 2012. godine kada je bilo potrebno 7,37 minuta. To znači da vozači dizel vozila danas praktično rade skoro čitav radni dan samo da bi napunili rezervoar.

Analiza dugoročnih kretanja pokazuje velike oscilacije u proteklih nekoliko decenija. Najniže vrednosti zabeležene su 2020. godine, kada je za litar benzina bilo potrebno samo 4,25 minuta rada, a za dizel 4,09 minuta. Već narednih godina usledio je nagli rast, posebno tokom energetske krize, što se i danas oseća.

Stručnjaci upozoravaju da visoke cene goriva ne utiču samo na vozače, već i na celokupnu ekonomiju. Poskupljenja se prelijevaju na cene hrane, transporta i usluga, pa građani indirektno plaćaju još više nego što se vidi na pumpama.

Iako Austrija i dalje spada među zemlje sa relativno visokim primanjima, ovakvi podaci jasno pokazuju da ni razvijene ekonomije nisu imune na udar globalnih kretanja na tržištu energenata. Građani sve češće pažljivo planiraju troškove, dok se pitanje cena goriva ponovo vraća u fokus kao jedno od ključnih ekonomskih pitanja svakodnevice.

Bonus video: