Šta se dešava sa nasledstvom ako preminula osoba nije ostavila testament?

Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, nasledstvo u Srbiji se deli prema zakonu o nasleđivanju. Zakon predviđa četiri nasledna reda, koji određuju ko stupa na mesto preminule osobe i u kojoj meri. Naslednici iz prethodnog reda imaju prednost nad narednim, a ako ih nema, nasledstvo prelazi na sledeći red.

Ako preminula osoba nije ostavila naslednike, imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije.

Prvi nasledni red: supružnik i deca

Prvi nasledni red čine supružnik i deca ostavioca.

• Svi nasleđuju jednako, bez obzira na broj dece.

• Na primer, ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece, svaki naslednik dobija po jednu trećinu imovine.

• Ako neko od dece nije u mogućnosti da nasledi (npr. preminuo je pre ostavioca), njegov deo prelazi na njegovu decu – unuke. Ovo se zove nasleđivanje po pravilu predstavljanja.

Prioritet prvog reda je apsolutan. Dok postoji barem jedno dete, naslednici iz drugih redova ne ulaze u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.

Drugi nasledni red: supružnik i roditelji

Ako ostavilac nema potomke, nasledstvo pripada supružniku i roditeljima:

• Supružnik nasleđuje polovinu.

• Roditelji dele drugu polovinu ravnopravno.

• Ako jedan roditelj nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili ga dobija bračni drug.

• Ako oba roditelja nisu živa, celokupno nasledstvo pripada supružniku.

• Ako ostavilac nije bio u braku, roditelji postaju jedini naslednici.

U slučaju da nema naslednika u drugom redu, prelazi se na treći nasledni red.

Treći nasledni red: babe, dede i njihovi potomci

Treći nasledni red uključuje babe, dede i njihove potomke (ujaci, stričevi, tetke i njihova deca).

• Nasleđe se deli po linijama:

  • Očinska linija – deda i baba po ocu

  • Majčinska linija – deda i baba po majci

• Ako neki od predaka nije živ, njegov deo prelazi na decu ili potomke.

• Ako nema naslednika u jednoj liniji, ceo deo prelazi na drugu liniju.

Ovaj red se retko primenjuje, ali zakon ga uređuje kako bi imovina uvek imala zakonitog naslednika.

Četvrti nasledni red: dalje linije

Četvrti nasledni red čine pradedovi, prababe i njihovi potomci, po sličnim pravilima podele i pravilu predstavljanja.

• Nasleđuju samo kada prethodni redovi ne postoje.

• Ako ni u četvrtom redu nema naslednika, imovina prelazi u državnu svojinu.

Republika Srbija postaje zakonski naslednik i ne može odbiti nasledstvo.

Nasleđivanje po zakonu u Srbiji

• Prvi nasledni red: supružnik i deca – apsolutni prioritet

• Drugi nasledni red: supružnik i roditelji

• Treći nasledni red: babe, dede i njihovi potomci

• Četvrti nasledni red: pradedovi, prababe i potomci

• Ako nema naslednika, imovina postaje državna svojina Republike Srbije

Poštovanje zakonskih naslednih redova obezbeđuje da nasleđe uvek pronađe zakonitog naslednika, dok država preuzima imovinu samo u izuzetnim slučajevima.