PENZIJE U EVROPI RAZLIKUJU SE KAO NEBO I ZEMLJA: Dok u nekim zemljama najstariji žive kao carevi, u drugima jedva preživljavaju - evo gde je Srbija na listi

Bez obzira na to da li ste savesno štedeli ili još uvek niste razmišljali o penziji, odlazak u penziju je vruća politička tema kako stanovništvo stari, a državni budžeti su sve opterećeniji. U Evropi se prihodi od penzija znatno razlikuju – ali ko zapravo najbolje živi u poznim godinama?

Penzije su glavni izvor prihoda za starije ljude u Evropi. Oko dve trećine njihovih prihoda u EU dolazi iz javnih transfera, pre svega državnih penzija i socijalnih davanja, piše Euronews.

Foto: Shutterstock/librakv/Graph icon set

 

Uprkos tome, osobe starije od 65 godina u proseku primaju samo oko 86% prosečnog dohotka ukupne populacije u 28 evropskih zemalja.

Prema podacima OECD-a, taj odnos pada ispod 70% u baltičkim državama, a spušta se ispod 80% čak i u velikim ekonomijama poput Belgije, Danske i Švajcarske.

Da bi se ove razlike detaljnije sagledale, korisno je pogledati prosečnu bruto godišnju starosnu penziju u EU.

Prema poslednjim dostupnim podacima za 2023. godinu, koji su i dalje najnoviji krajem 2025, ovaj iznos u EU iznosi 17.321 evro godišnje, odnosno 1.443 evra bruto mesečno, navodi Eurostat.

Među 34 zemlje širom Evrope, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evro na Islandu. Među članicama EU, raspon ide od 4.479 evra u Bugarskoj do 34.413 evra u Luksemburgu.

Na dnu rang-liste, prosečna penzija iznosi manje od 8.000 evra godišnje i u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Litvaniji, Mađarskoj i Letoniji.

Ovi podaci pokazuju koliko se penzije dramatično razlikuju, pri čemu je najviši iznos više od deset puta veći od najnižeg u Evropi.

Foto: shutterstock/Photo-Video-Graphers

 

- Neke zemlje EU su jednostavno siromašnije od drugih i porodice su primorane da dopunjuju penzije starijih rođaka i pomažu im - rekao je Noel Vajtsajd, gostujući profesor na Univerzitetu Oksford, za Euronews Business.

Četiri najveće ekonomije EU nalaze se tek nešto iznad proseka Unije. Italija ima najviši nivo penzija među njima, dok slede Španija, Francuska i Nemačka.

Penzije su takođe iznad proseka EU u svih pet nordijskih zemalja.

Različiti penzioni sistemi širom Evrope

- Teško je porediti zbog različitih penzionih sistema- rekao je Filip Seidel Leroj, menadžer politika u organizaciji AGE Platform Europe.

Kao primer naveo je Nemačku, Španiju, Francusku i Belgiju, ističući da ove zemlje imaju velike penzije zasnovane na sistemu međugeneracijske solidarnosti, koje isplaćuje država, dok su profesionalni penzioni fondovi znatno manji i pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce.

- Njihova potrošnja na penzije po glavi stanovnika je visoka, jer najveći deo prihoda penzionera dolazi iz ovih zakonskih sistema-, dodao je on.

Dejvid Sinkler, izvršni direktor Međunarodnog centra za dugovečnost u Velikoj Britaniji, naglasio je da je struktura penzionog sistema svake zemlje ključni faktor koji utiče na razlike.

- Ove dizajnerske odluke, često oblikovane političkim kompromisima i istorijskim nasleđem, objašnjavaju zašto dve zemlje sa sličnom starosnom strukturom mogu imati potpuno različite troškove penzija- rekao je Sinkler .

Kupovna moć i penzija

Razlike postaju znatno manje kada se mere u standardima kupovne moći (PPS), koji odražavaju troškove života. Jedna PPS jedinica omogućava kupovinu iste količine roba i usluga u svakoj zemlji.

Starosne penzije izražene u PPS kreću se od 6.658 u Bosni i Hercegovini do 22.187 u Luksemburgu. Odnos između najviše i najniže vrednosti iznosi svega 3,3, za razliku od više od 10 u nominalnim iznosima.

Vajtsajd je naveo da u zemljama bivšeg istočnog bloka preostale povlastice za penzionere – poput besplatne zdravstvene zaštite, prevoza i subvencionisanog stanovanja – povećavaju PPS odnos. Drugim rečima, penzioneri za svoj novac dobijaju više zahvaljujući ovim socijalnim benefitima.

Španija i Turska naglo napreduju po PPS rang-listi

Rangiranje Španije i Turske značajno se poboljšava kada se prilagodi kupovnoj moći. Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok Turska napreduje sa poslednje, 34. pozicije, na 25. mesto.

Nasuprot tome, Švajcarska pada sa 5. na 15. mesto, dok Slovačka klizi sa 27. na 33. poziciju, beležeći veliki pad na PPS rang-listi.

- Razlike [u PPS] ne nestaju u potpunosti. To je zato što životni standard u starijem dobu ne zavisi samo od penzija. Troškovi stanovanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnosti zapošljavanja starijih radnika takođe igraju važnu ulogu-rekao je Sinkler.

U EU, penzije u proseku iznose oko tri petine zarade u kasnijoj fazi radnog veka. U mnogim zemljama taj procenat pada ispod 50%, što penzionerima otežava održavanje pristojnog životnog standarda. Siromaštvo među penzionerima predstavlja ozbiljan problem u brojnim državama.

BONUS VIDEO