POKRETAČKA SNAGA BUDUĆNOSTI SRBIJE: Obnovljivi izvori i globalna partnerstva kao motor rasta i stabilnosti

Tokom proteklih nekoliko godina, srpska ekonomija pokazala je veću otpornost od mnogih drugih u regionu - pa čak i u Evropi u celini. U narednom periodu, ta otpornost treba da preraste u održivi rast: MMF predviđa realan rast BDP-a od 3,5% u 2025, zatim 4% u 2026. i 4,5% u 2027. godini. U središtu tog razvoja nalazi se strateška energetska tranzicija - diverzifikacija izvora i ubrzano okretanje ka obnovljivim izvorima energije. Ova transformacija nije samo ekonomska nužnost već i temelj čistijeg vazduha, zdravijih zajednica i jače geopolitičke stabilnosti.

Pored ekonomskih koristi, prelazak na obnovljive izvore - i odustajanje od lokalno eksploatisanog uglja - donosi i značajno unapređenje javnog zdravlja. Mnogi srpski gradovi i dalje se bore sa ozbiljnim zimskim zagađenjem vazduha, uglavnom zbog grejanja na ugalj. Čistiji izvori energije pomoći će da se taj teret smanji, poboljša kvalitet života i doprinese globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

Diverzifikacija energije ima i ključnu ulogu u obezbeđivanju dugoročne stabilnosti i očuvanju političke neutralnosti Srbije - stava koji se pokazao dragocenim i za Zapadni Balkan i za Evropu u celini.

Ovaj mesec, Srbija je usvojila Plan pravedne energetske tranzicije, osmišljen da smanji zavisnost od uglja i drugih fosilnih goriva, a da pritom zaštiti egzistenciju lokalnih zajednica, preduzeća i radnika zaposlenih u rudnicima i termoelektranama na ugalj. Plan predviđa strateški put ka obnovljivim izvorima, uz ulaganja u moderne gasne elektrane koje treba da obezbede stabilnu tranziciju.

Srbija ovaj put ne prelazi sama. Zemlja se i dalje oslanja na snažna partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, kako u pogledu tehnološkog znanja, tako i finansijskih investicija.

Partnerstvo sa SAD je od suštinskog značaja. U septembru prošle godine, ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, otputovao je u Vašington gde je potpisao Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike, sa ciljem da se podstaknu američke kompanije da investiraju u energetski sektor Srbije i podrže razvoj zelenih energetskih projekata.

Na evropskoj strani, saradnja je jednako važna. EU je nedavno odobrila 240 miliona evra bespovratnih sredstava za projekte u vrednosti od 325,2 miliona evra, fokusirane na jačanje obnovljivih izvora i unapređenje upravljanja otpadom i otpadnim vodama u Srbiji. Od tih sredstava, 140 miliona evra izdvojeno je posebno za unapređenje kvaliteta vazduha i energetsku efikasnost. U julu je nemačka razvojna banka KfW potpisala ugovor o zajmu od 135 miliona evra radi daljeg ubrzanja prelaska na čistu energiju i usklađivanja Srbije sa EU standardima i politikama.

Hidroenergija ostaje jedno od najjačih aduta Srbije u zelenoj tranziciji. Trenutno obezbeđuje između četvrtine i trećine ukupne proizvodnje električne energije u zemlji. Mnoge postojeće hidroelektrane mogu se unaprediti radi veće efikasnosti, a postoji i značajan potencijal za proširenje kapaciteta na brojnim rekama. Jedan od ključnih projekata koji se razmatra jeste proširenje hidroenergetskog sistema Potpeć–Bistrica u zapadnoj Srbiji, u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA).

Vetropotencijal i solarna energija takođe dobijaju na zamahu. U istočnoj Srbiji, nekadašnje odlagalište rudnika uglja Kostolac pretvara se u vetropark sa 20 turbina, koji će proizvoditi 187 GWh godišnje, zajedno sa solarnom elektranom od 10 megavata. U Novom Sadu, inicijativa finansirana od strane EBRD-a predviđa da se delovi sistema daljinskog grejanja napajaju solarnom energijom, čime će se smanjiti zavisnost od prirodnog gasa.

Paralelno, Srbija planira izgradnju novih gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom u naredne tri godine, čime će se obezbediti veća fleksibilnost u energetskom miksu i podržati postepena zamena termoelektrana na ugalj.

Osim proizvodnje energije, Srbija vidi potencijal i u uključivanju u nastajući globalni lanac vrednosti baterija - od prerade sirovina, preko proizvodnje komponenti, do reciklaže. Koristeći svoj strateški položaj, industrijsku tradiciju i partnerstva sa EU, SAD i drugim globalnim akterima, zemlja bi mogla da se pozicionira kao pouzdan partner u razvoju baterijskih tehnologija za električna vozila i skladištenje energije. Iako te prilike zahtevaju pažljivo planiranje, usklađivanje sa ekološkim standardima i značajna ulaganja, one bi mogle dodatno da integrišu Srbiju u industrije budućnosti koje istovremeno podstiču i ekonomski rast i zelenu tranziciju.

U godinama koje dolaze, uspeh Srbije zavisiće od sposobnosti da kombinuje domaće resurse sa međunarodnim znanjem, da efikasno sprovede Plan pravedne energetske tranzicije i da obezbedi da koristi tranzicije budu ravnomerno raspodeljene. Ako se sprovede na pravi način, ovo predstavlja istorijsku priliku da se Srbija pozicionira kao regionalni lider u čistoj energiji - donoseći ekonomski rast, stabilnost i zdraviju životnu sredinu za buduće generacije.

Piše: Filip Mitrović, vodeći srpski stručnjak za e-mobilnost i osnivač kompanije 360 Mobility, konsultantske firme posvećene razvoju održivih transportnih rešenja u jugoistočnoj Evropi.

Izvor: climateglobalnews.com/Republika/M.A.

Bonus video: