KROJAČI - STARI ZANAT ZA NOVU BUDUĆNOST: Zanatlije u službi održive budućnosti

Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača životne sredine, upozorava Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) - 92 miliona tona tekstilnog otpada završava na deponijama svake godine, mirkoplastika ostaje u prirodi, a modna industrija je odgovorna i za proizvodnju 20 odsto otpadnih voda.

Foto: Shutterstocfk/moonmovie

I dok nas već deceniju brza moda i hiperkonzumerizam zatrpavaju, i bukvalno, jedno do rešenja ovog gorućeg problema bi mogao da bude povratak starim zanatima - krojačima.

Krojači, kao i obućari, odžačari, danas predstavljaju jednu vrstu green jobsa - poslova u službi održive budućnosti. Zeleni poslovi su radna mesta koja doprinose zaštiti i obnavljanju životne sredine, smanjuju emisije gasova staklene bašte, minimiziraju otpad i zagađenje, i podstiču održivost kroz uštedu energije i sirovina.

Ovi poslovi mogu biti u tradicionalnim sektorima koji prelaze na održivije prakse, kao i u novim zelenim granama, poput obnovljive energije, zelene gradnje i održive poljoprivrede.

Krojači imaju ključnu ulogu u smanjenju tekstilnog otpada i zaštiti planete.
U vremenu kada svaka nova pamučna košulja "košta" oko 2.700 litara vode, krojački zanat dobija novu dimenziju - postaje ne samo tradicija već i deo održivog rešenja za smanjenje zagađenja i zaštitu planete. Prema procenama Privredne komore Srbije, svake godine akumulira se oko 90.000 tona tekstilnog otpada, a najveći deo završava na deponijama ili se spaljuje.

Popravkama, prilagođavanjem i prepravljanjem odeće krojači produžavaju njen životni vek, čime se smanjuje potreba za kupovinom novih komada i hiperprodukcijom koja opterećuje prirodu. Umesto da završava na deponijama, garderoba dobija novu vrednost i funkciju, a ljudi pritom štede novac. Na taj način krojači postaju važan deo cirkularne ekonomije i doprinose očuvanju životne sredine kroz jednostavan, ali dugoročno snažan uticaj.

Svaka zakrpa, svaki zamenjeni rajsferšlus ili prepravljen šav znači da se koristi manje prirodnih resursa, da se manje tekstila baca i da je pritisak na životnu sredinu manji.

Iz ugla održivosti, krojači imaju tihu, ali snažnu ulogu - oni ne samo da štede novac potrošačima već istovremeno doprinose smanjenju otpada, potrošnje vode i zagađenja mikroplastikom. U vremenu u kojem cirkularna ekonomija postaje globalni cilj, krojački zanat prirodno se uklapa kao deo rešenja.

 Krojačica Lidija: Prepravljala sam sako od konoplje star pola veka!

Brza moda i hiperprodukcija ne donose samo sve veći tekstilni otpad već i pritisak na domaće tržište rada jer se u afričkim zemljama u sektoru šivenja radna snaga plaća tek jedan do dva dolara dnevno, ocenjuje krojačica Lidija iz jednog poznatog krojačkog salona na Crvenom krstu. Na taj način, dodaje, velika garderobna industrija dobija robu za poznate trgovačke lance mnogo jeftinije, pa krojači teško mogu da konkurišu takvoj proizvodnji.

Foto: Republika

Na početku razgovora pitamo je da li danas ima manje posla u odnosu na pre 10 ili 20 godina.
- U principu, manje se šije, a više se rade popravke - kaže Lidija dok za šivaćom mašinom prepravlja farmerke i dodaje:
- Bukvalno sve vrste popravki, i sužavanje i zamena rajsfešlusa i skraćivanje, sve.
Kako kaže, malo je ljudi koji su danas spremni da plate usluge šivenja jer je to, generalno, zapostavljen i obezvređen zanat.

- Šivenje haljine je 5.000 dinara, pa naviše, a tu istu haljinu u radnji masovne proizvodnje možete da kupite za hiljadu, dve, tri hiljade dinara i da platite nešto malo popravku, ako treba, i imate jeftiniji komad, bez obzira na kvalitet. Ljudi nisu svesni pitanja tekstilnog otpada. I te stvari koje se donose na popravku i one su u 80 odsto slučajeva plastika - navodi ova žena, kao i da joj se nedavno ukazala prilika da sređuje sako star pola veka, od prirodnog materijala koji se više ne koristi:

Foto: Republika

- Skoro sam imala prilike da radim s materijalom od konoplje. Taj sako je star sigurno nekih pedesetak godina, kao da je juče ispod mašine izašao. Fantastično, to su neki prirodni materijali koji se više ne koriste, zbog brze zarade gde gubimo svi, i oni koji nose i oni koji proizvode.
Iako je pitanje tekstilnog otpada ušlo u fokus, Lidija iskreno smatra da to neće uticati u bliskoj budućnosti da dođe do ekspanzije njenog zanata, jer, ističe, prvo treba promeniti svest ljudi.

Krojač - tihi zaštitnik planete 

1. Brza moda = brzi otpad
- Većina tog otpada završi na deponijama ili se spaljuje, a reciklaža tekstila još nije dovoljno razvijena

2. Uloga krojača u cirkularnoj ekonomiji

- Umesto da bacimo jaknu zbog pokvarenog rajsferšlusa ili pantalone zbog pocepanog šava, krojač vraća vrednost odevnom predmetu
- Male popravke (skraćivanje, sužavanje, zamena dugmadi) čine da odeća traje godinama umesto jednu ili dve sezone

3. Finansijska ušteda
- Ljudi koji popravljaju garderobu umesto da stalno kupuju novu, direktno štede novac