CILJ NAM JE DA IZGRADIMO ZELENU INFRASTRUKTURU: Intervju Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine

Pitanju zaštite životne sredine danas se prilazi na sistemski način. Država je obezbedila sredstva i počela da gradnjom regionalnih centara za upravljanje otpadom širom zemlje, čime će biti rešeno ne samo dugoročno pitanje otpada u lokalnim samoupravama već i da se otpad, u skladu s principima cirkularne ekonomije, ponovo upotrebljava. Zašto su važni regionalni centri, da li nas uskoro čeka i uvođenje primarne separacije otpada u domaćinstvima, kao i koja je uloga u svemu tome Zakona o upravljanju otpadom, za specijal "Upravljanje otpadom" govori Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.

Koji su ključni strateški ciljevi Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o upravljanju otpadom i uspostavljanju sistema cirkularne ekonomije? Možete li navesti konkretne planirane mere koje će obezbediti da se ti ciljevi ostvare?

- Adekvatno upravljanje otpadom spada u jedan od najvažnijih prioriteta u radu ministarstva koje vodim, a naš ključni strateški cilj je potpuno uvođenje reda u ovu oblast. Želim da građani razumeju da, za razliku od svih prethodnih vlasti, koje se nisu bavile zaštitom životne sredine, mi danas ne samo da se bavimo već to radimo na sistemski način. Naš pristup je sveobuhvatan, a cilj nam je da izgradimo zelenu infrastrukturu. Obezbedili smo sredstva i gradimo regionalne centre za upravljanje otpadom širom Srbije u kojima će se otpad tretirati po savremenim standardima. Za sve lokalne samouprave koje gravitiraju ka tim centrima, to znači da će dobiti dugoročno rešeno pitanje otpada, da će se povećati deo otpada koji će, u skladu s principima cirkularne ekonomije, moći ponovo da se upotrebi da bi najmanje moguće količine završavale na deponijama. Regionalni centri su preduslov i za brže zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija na kojima se po 30, 40 i 50 godina nepravilno odlaže otpad. Da bi se još brže rešavao taj problem, potrebno je da lokalna samouprava ima alternativnu sanitarnu lokaciju za odlaganje i to upravo rešavamo izgradnjom regionalnih centara. Čitav proces će pratiti i obezbeđivanje sve potrebne opreme i uvođenje primarne separacije otpada već u domaćinstvima. Novi zamajac čitavom procesu daće izmene Zakona o upravljanju otpadom, koje su u pripremi i kojima ćemo unaprediti do sada definisan strateški smer rešavanja ovog kompleksnog pitanja.

Foto: Jovana Rošul

Nedavno ste raspisali konkurs za sufinansiranje projekata uklanjanja i sanacije nesanitarnih deponija u 2025. Koliko novca je opredeljeno za ovu namenu?

- Ministarstvo kojim rukovodim je i ove godine raspisalo javni konkurs za podršku projektima sanacije nesanitarnih deponija, putem kojeg smo, u te svrhe, lokalnim samoupravama stavili na raspolaganje više od pola milijarde dinara. Ovo je peta godina zaredom kako sprovodimo takve projekte, kojima rešavamo jedan od najvećih ekoloških problema brojnih gradova i opština. Mi smo u prethodnom periodu već uspeli da saniramo 11 nesanitarnih deponija, a zaključno s ovom godinom će ih biti najmanje 15 koje su ili sanirane ili se na tome radi. Naravno, paralelno s realizacijom kapitalnih projekata, radimo i na čišćenju manjih divljih deponija, koje su posledica nemara neodgovornih pojedinaca. Od 2021, zaključno s ovom godinom, naš rezultat će biti očišćenih oko 1.300 lokacija.

U fokusu vašeg resora je i unapređenje kvaliteta vazduha. Šta donosi Novi zakon o zaštiti vazduha?
- Novi zakon o zaštiti vazduha je bio neophodan jer je prethodni akt iz 2009. bilo potrebno bolje usaglasiti sa zakonodavstvom Evropske unije. Novi zakon uvodi preciznije standarde za merenje zagađenja, jasne obaveze za lokalne samouprave i strože kontrole za zagađivače. Unapređen je i po pitanju inspekcijskog nadzora, a takođe pooštrava kaznenu politiku, s jasno definisanim zabranama i kaznama. Terminologija je pojednostavljena radi lakšeg razumevanja, a poseban akcenat stavljen je na korisnike zakona. Donosi i veću transparentnost jer su prilikom donošenja ovih propisa predviđene konsultacije koje omogućuju veće učešće javnosti i bolju informisanost o akcionim planovima za kvalitet vazduha. Zahvaljujući većem učešću javnosti, kao i ulaganjima u monitoring i proširenje mreže za praćenje, možemo bolje reagovati na zagađenja, posebno u gradovima s povišenim emisijama. Osnovni cilj je da stvorimo pravni okvir uz koji je moguće da se obezbedi kvalitetniji vazduh za sve građane.

Kada govorimo o merama za bolji kvalitet vazduha, jedna od značajnih je i subvencionisana zamena kotlarnica u javnim ustanovama.

- Nedavno smo potpisali ugovore sa devet lokalnih samouprava za realizaciju projekata zamene kotlarnica u javnim ustanovama, i to je drugi takav javni konkurs koji smo raspisali u ovoj godini. Lokalni timovi su prepoznali ovu priliku, kandidovali kvalitetne projekte i dobili sredstva za zamenu kotlarnice uz podršku države. Ova mera je važna jer će građani već u narednoj grejnoj sezoni osetiti čistiji vazduh u zoni gde je kotlarnica zamenjena. Meru smo uveli 2021. i tada smo postavili sebi ambiciozan cilj, da do 2027.  zamenimo 200 kotlarnica širom Srbije. Zajedničkim snagama približavamo se tom cilju, i to krupnim koracima jer će naš rezultat realizacijom ovog javnog konkursa biti 197 zamenjenih kotlarnica.
Značajno je istaći da sam ove godine, zajedno s ministrom Malim, s evropskim partnerima potpisala ugovore o kreditnoj liniji u vrednosti od 50 miliona evra da bismo menjali kotlarnice u gradovima i opštinama gde su zabeležene najviše emisije zagađujućih materija, u cilju njihovog prelaska na ekološki prihvatljivije energente.

Nacionalna ekološka kampanja
s ciljem da se uključe mladi

Vaše aktivnosti u prethodnom periodu ukazuju da se fokus rada ministarstva usmerava na mlade. Koliko su mladi važni za oblast kojom se bavite?
- Mladi su od suštinskog značaja i moj tim i ja odlično shvatamo njihovu snagu u borbi za čistiju životnu sredinu, zato nam je važno da baš mladi budu glas prirode u našoj zemlji. Planiramo da već u septembru pokrenemo veliku nacionalnu ekološku kampanju s ciljem da direktno uključimo mlade, koji će imati konkretne zadatke i aktivnosti i koji će sutra biti stubovi održivosti u svojim mestima. Ovo je izuzetno značajan korak u stvaranju novih generacija koje će biti ekološki osvešćene i aktivne i koje će odlično razumeti da svaki pozitivan korak u prirodi dolazi isključivo kao posledica zajedničkog zalaganja. To je jedini način da nastavimo da gradimo društvo koje neguje zajedništvo i koje zajednički čuva naša prirodna dobra za sve one generacije koje će doći za nama. Upravo u tom duhu zajedništva, Ministarstvo zaštite životne sredine je, u saradnji s Ministarstvom sporta, pokrenulo inicijativu zahvaljujući kojoj ekološka edukacija prvi put postaje sastavni deo sportskih kampova širom Srbije. Mladi danas, kroz sport, stiču ne samo disciplinu i timski duh već i svest o važnosti zaštite životne sredine, postajući istinski glas prirode i nosioci održivog razvoja u svojim zajednicama.