U SRBIJI SVAKOG DANA PLANE ŠEST DEPONIJA: Prošle godine zabeleženo čak 2.214 požara

U Srbiji svakoga dana u proseku izbije šest požara na deponijama, a samo tokom prošle godine registrovano ih je čak 2.214. To pokazuje istraživanje "Procena uticaja požara na deponijama na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi uz pomoć alata Svetske zdravstvene organizacije AirQ", koje je sprovelo Udruženje Inženjeri zaštite životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i u saradnji s Privrednom komorom Srbije.

Istraživanje je obuhvatilo 10 lokalnih samouprava: Novi Sad, Pančevo, Smederevo, Požarevac, Šabac, Kragujevac, Leskovac, Bor, beogradsku opštinu Vinča i nišku opštinu Medijana. Autori istraživanja ističu da su pri odabiru lokalnih samouprava kriterijumi bili blizina deponije naselju i broj ljudi u radijusu uticaja od mogućeg požara s deponije. Rezultati pokazuju da požari na deponijama predstavljaju jedan od značajnih izvora zagađenja vazduha u Srbiji.

Foto: Tanjug Aleksandar Niiforović

Prema navodima autora, požari oslobađaju velike količine suspendovanih čestica, ugljen-monoksida, azotnih oksida, dioksida i drugih štetnih materija koje mogu ozbiljno ugroziti zdravlje stanovništva, naročito dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika. Stručnjaci upozoravaju da požari nisu uzrok, već posledica neadekvatnog upravljanja otpadom. Na deponijama na kojima se otpad godinama odlaže bez prethodnog tretmana dolazi do stvaranja metana, koji može izazvati samozapaljenje i dugotrajne požare.

Sve manje otpada na deponijama u EU

Dok u Srbiji deponije svakodnevno gore, evropske zemlje ih sve manje koriste. Prema podacima Evrostata, skoro 48 odsto komunalnog otpada u Evropskoj uniji se reciklira, dok se veliki deo preostalog nereciklabilnog otpada koristi za proizvodnju energije.

Nemačka reciklira oko 67 odsto komunalnog otpada, a Švedska na deponije odlaže manje od jedan odsto, što pokazuje koliko integrisano upravljanje otpadom može da smanji rizik od požara, zagađenja i emisije štetnih gasova. Zahvaljujući takvom pristupu, količine otpada koje se odlažu na deponije iz godine u godinu opadaju.

Foto: Tanjug Aleksandar Niiforović

Zemlje članice EU sve više razvijaju integrisane sisteme upravljanja otpadom, koji podrazumevaju sprečavanje nastanka otpada, odvojeno prikupljanje, reciklažu, kompostiranje, energetsko iskorišćenje nereciklabilnog otpada i tek na kraju odlaganje malog preostalog dela na uređene sanitarne deponije. Autori istraživanja ističu da gašenje požara rešava samo posledicu, ali ne i problem.

Dok god velike količine otpada završavaju na deponijama širom Srbije bez odgovarajuće obrade, rizik od novih požara ostaće visok. Upozoravaju da je razvoj integrisanog sistema upravljanja otpadom, koji podrazumeva i primarnu selekciju otpada, jedino dugoročno rešenje koje istovremeno štiti zdravlje građana, unapređuje kvalitet vazduha i smanjuje mogućnost da deponije ponovo planu.