DATA CENTRI - NAJVEĆI ENERGETSKI IZAZOV: Globalna potrošnja energije u digitalnoj eri

Dok se javnost i dalje fokusira na brz napredak veštačke inteligencije, iza tog tehnološkog talasa odvija se mnogo manje vidljiva, ali potencijalno presudna priča - globalna trka za električnom energijom. Data centri, kao fizička osnova AI ekonomije, postaju jedan od najvećih i najbrže rastućih potrošača struje u modernoj istoriji.
Struja - strateški resurs
Prema različitim procenama, širom sveta je trenutno u izgradnji više od 800 data centara namenjenih veštačkoj inteligenciji. Analitičari upozoravaju da bi najveće tehnološke kompanije do 2030. mogle da investiraju čak oko sedam biliona dolara u digitalnu infrastrukturu, čime se stvara novi globalni energetski poredak u kojem struja postaje strateški resurs jednako važan kao i sami podaci.

Foto: Shutterstock/Allahfoto

Jedan od najilustrativnijih primera dolazi iz Norveške. Britanska kompanija "Nscale" gradi u Narviku, severno od Arktičkog kruga, veliki AI data centar koji će koristiti "Majkrosoft" i "OpenAI". U prvoj fazi objekat troši oko 230 megavata - što odgovara potrošnji oko 190.000 domaćinstava - dok bi u punom kapacitetu mogao da dostigne čak 520 megavata. To znači da jedan jedini AI kampus troši struju kao srednje veliki grad.

Globalni podaci dodatno pojačavaju zabrinutost. Današnji data centri već troše količinu električne energije približnu potrošnji Francuske, a očekuje se da će se ta potrošnja udvostručiti do kraja decenije. Novi objekti u izgradnji mogli bi zajedno da troše energiju jedne države veličine Malezije.
Kako bi smanjile troškove i obezbedile stabilno napajanje, tehnološke kompanije sve češće biraju lokacije s obiljem jeftine energije i prirodnim prednostima. Norveška se izdvojila zahvaljujući hidroenergetskim kapacitetima i hladnoj klimi, koja značajno smanjuje potrebu za dodatnim hlađenjem servera. Kompanija "Nscale" navodi da plaća struju između tri i četiri centa po kilovat-satu, višestruko manje od evropskog proseka.
Hlađenje - skriveni trošak
Hlađenje predstavlja jedan od najvećih skrivenih troškova digitalne infrastrukture. U klasičnim data centrima čak od 25 do 40 odsto ukupne potrošnje energije odlazi na sisteme hlađenja, što dodatno povećava ukupni ekološki otisak industrije.
U potrazi za efikasnijim rešenjima, Kina je otišla korak dalje. Prema pisanju britanskog lista The Guardian, u Šangaju je pušten u rad prvi podvodni data centar na svetu koji koristi energiju vetra. Projekat "Shanghai Lingang", kapaciteta 24 megavata, nalazi se 10 kilometara od obale i 10 metara ispod površine mora, a napaja ga obližnja ofšor vetroelektrana.

Foto: Shutterstock/youri007

Kineske vlasti tvrde da ovakav sistem smanjuje potrošnju energije više od 20 odsto u poređenju s klasičnim objektima, dok prirodno hlađenje morskom vodom dodatno eliminiše veliki deo energetskog troška. U tradicionalnim sistemima, hlađenje često čini ključni deo potrošnje, pa ovakve inovacije postaju strateški pravac razvoja.

Ipak, podvodni data centri otvaraju i nova pitanja. Stručnjaci upozoravaju na potencijalni uticaj na morske ekosisteme, uključujući zagrevanje vode i poremećaje sedimenta, iako se za sada ocenjuje da su efekti lokalizovani i pod kontrolom.
Dok se Kina oslanja na inovacije u morskom okruženju, u Sjedinjenim Državama rast AI infrastrukture izaziva političke i društvene tenzije. Prema pisanju CNN, stanovnici okruga Box Elder u Juti protestovali su protiv izgradnje jednog od najvećih planiranih AI data centara na svetu.
Protesti aktivista
Projekat "Stratos", koji podržava investitor Kevin O'Liri, predviđa izgradnju kompleksa snage čak devet gigavata i prateće elektrane na prirodni gas. Lokalno stanovništvo i ekološki aktivisti upozoravaju na ogroman pritisak na vodne resurse i moguće posledice po Veliko slano jezero. Stanovnici tvrde da nisu imali dovoljno informacija i pokušavaju da organizuju referendum. Investitori, s druge strane, ističu ekonomske koristi, hiljade radnih mesta i značaj projekta za nacionalnu bezbednost i globalnu AI trku s Kinom.
Slične debate vode se i u Evropi. Prema izveštaju agencije Rojters, Evropska unija priprema nova pravila koja će uvesti minimalne standarde energetske efikasnosti za data centre. Kapaciteti u EU mogli bi da porastu s 12 na 28 gigavata do 2030, dok već sada troše oko 2,5 odsto ukupne električne energije.
Brisel planira uvođenje oznaka održivosti koje će pratiti potrošnju energije, vode i udeo čistih izvora. Razlog je sve veći pritisak na elektroenergetske mreže, pri čemu su pojedine oblasti u Holandiji već ograničile priključenje novih velikih potrošača.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, data centri su 2024. trošili oko 415 teravat-sati električne energije, što je oko 1,5 odsto globalne potrošnje, uz trend dvocifrenog godišnjeg rasta.
Sve to pokazuje da veštačka inteligencija više nije samo digitalna revolucija, već i energetski izazov bez presedana. U toj novoj jednačini, data centri postaju infrastruktura koja oblikuje ne samo internet već i energetsku mapu sveta.
Kako raste broj servera, raste i pritisak na mreže, vodne resurse i lokalne zajednice. Istovremeno, raste i potreba za stabilnim i jeftinim izvorima energije, zbog čega se industrija sve više okreće hidroenergiji, vetru, ali i fosilnim gorivima kao prelaznom rešenju.
Na kraju, pitanje više nije samo koliko je veštačka inteligencija pametna, već koliko struje svet može da obezbedi da bi ona nastavila da radi.

Top 10 država SAD s najvećom potrošnjom struje u data kampusima

1. Virdžinija 24 TWh
2. Teksas 17 TWh
3. Ilinois 12 TWh
4. Kalifornija 11 TWh
5. Arizona 10,5 TWh
6. Džordžija 9 TWh
7. Ohajo 7,5 TWh
8. Oregon 6,5 TWh
9. Njujork 4,5 TWh
10. Severna Karolina 4,5 TWh

* na godišnjem nivou (preuzeto sa sajta ELECTRIC CHOICE)