SESTRA I JA SMO MOLILI DA NAM NE UBIJU MAJKU: Miši Janketiću JEDNA stvar ostala neprežaljena


IZVOR: Republika - 23.10.2022 | 21:11


Životna priča velikog glumca koji je iza sebe ostavio kultna ostvarenja.

Foto: Promo foto
SESTRA I JA SMO MOLILI DA NAM NE UBIJU MAJKU: Miši Janketiću JEDNA stvar ostala neprežaljena

Legendarni Mihailo Miša Janketić rođen je 24. maja 1938. godine. Glumu nije ni planirao da upiše, prva ljubav mu je bila književnost, a onda je tokom studija otišao na radnu akciju. Tu je bio udarnik, dobio je odsustvo da bi potom otišao u internacionalni kamp 21 dan. Tamo se, po sopstvenom svedočenju, zadržao sa jednom prelepom Austrijkom, i kada se vratio u Beograd, izgubio je uslov za sledeću godinu.

- Da bih ponovo imao dom i stipendiju, morao sam nešto da upišem i najjednostavnije mi je bilo da odem na Pozorišnu akademiju - rekao je jednom prilikom Janketić.

I od tada su se uloge nizale. Miša je igrao i na filmu, i na televiziji, i u pozorištu. I jedina je dilema ostala – gde je bio bolji. Ipak, iza slavne karijere krije se i potresna priča o njegovom odrastanju. Najteži period u životu mu je bio tokom Drugog svetskog rata, kada je izgubio majku koju je ubio njen školski drug.

- Majka je radila na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika. Moja majka Milica radila i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena - ispričao je Janketić jednom prilikom.

Te žene su, kako je rekao Janketić, morale da odlaze u komandu.

- Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče: ‘Cile, mene će da ubiju’. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini. Nije se više vratila moja majka Milica. Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, s drugim partizanskim ženama. Njih devet - ispričao je Janketić.

Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je 15. februara 1946. godine na Cetinju da je Milorad Vukojičić, zvani Maca, rodom iz Pljevalja, učestvovao u ubistvu desetoro svojih zemljaka. Dokument o tome, broj 1487, čuva se u Državnom arhivu Crne Gore. Vukojičića je, 2005. godine u maju mesecu, Srpska pravoslavna crkva proglasila svecem, uz još sedmoricu sveštenika.

Zemaljska komisija je utvrdila da je Vukojičić, sa saučesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem “učestvovao u hapšenju i streljanju mirnih građana grada Pljevalja u 1944. godini”. Među Pljevacima govorilo se i da je nadimak “maca” dobio po nejgovom omiljenom alatu kojim je ubijao – macoli.

U svom poslednjem intervjuu, Janketić je rekao kako kad čovek počne život u tragediji, onda u mladosti stekne užasni strah.

- Teško se s tim živi i pozorište je bilo idealno mesto da oporavim duhovnost, da se rasteretim i da se, hajde da malo budemo i patetični, na neki način sakrijem od surovosti života. Tako da sam ja u pozorištu pronašao životni put, ostvarujući svoje uloge i uporedo ostvarujuću svoju porodicu. Zapravo, sa svoje četvoro dece sam uspeo da povratim moju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena, jer sam smatrao da su moja deca bila dug prema nestaloj mojoj porodici. I povratio sam je, tako da su moja deca sada i unuci -  priznao je Miša Janketić svojevremeno u intervjuu.

Na život je uvek gledao skromno, pa tako i na svoja glumačka dostignuća.

- Ja sam od života dobio mnogo više nego što sam se nadao, a nešto manje nego što sam mogao. Kasno sam stao na noge. Morao sam da krećem ne od nule nego iz dubokog minusa, tako da je moj skor pozitivan, rekao je on tada i priznao za čim jedino žali:

- Ostala mi je žalost što nemam još jedan život da ga provedem na zemlji i od zemlje. Priroda je moj ambijent, ona mi bogati dušu, tek na zemlji sam svoj na svome. Rasprodao sam sve onih teških devedesetih godina, imao sam alate.

Ono što možda mnogi ne znaju je da je Janketić 26. septrembra 1981. preživeo i otmicu aviona tadašnjeg JAT-a. Tri muškarca otela su JAT-ov “boing 727-200” koji je iz Titograda poleteo za Beograd i više od 20 sati kao taoce držali 98 putnika i osam članova posade. Među putnicima bili su i poznati glumci Žarko Laušević, Mihailo - Miša Janketić i Marko Nikolić, ceo tim FK Budućnost…

- Ja to tada nisam doživeo kao neku opasnost, već kao neku avanturu, nešto nesvakidašnje… Mi smo glumci malo deformisani što se toga tiče - rekao je Miša Janketić u jednom intervjuu.

Neposredno po poletanju iz Dubrovnika, gde je avion sleteo kako bi primio još neke putnike za Beograd, trojica muškaraca naoružani pištoljima i nožem brzo su se izdvojili i počeli da viču da je avion otet i da će ubiti svakog ko im se suprotstavi.

- Leteli smo preko Jadrana do Italije, pa preko Grčke do Izraela i Kipra. Uskratili su nam samo putovanje u Afriku jer sam čuo otmičare da su planirali da letimo za Johanezburg. Niko nas nije oslobodio. Sami smo se oslobodili. Čak su i strane novine pisale danima ‘Ne otimajte Jugoslovenima avione’, ‘Putnici kidnapovali kidnapere’. Jedino o čemu sam brinuo je da li ću stići na predstavu ‘Tramvaj zvani želja’ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I stigao sam. A kada se zavesa podigla, publika me je dočekala velikim aplauzom. Bio je to najčudniji aplauz koji sam dobio u životu. Njima je bilo drago da sam živ, a ja to uopšte nisam tako doživljavao - rekao je Miša Janketić svojevremeno.