JAKO SAM STRASTVENA, UVEK GURAM SVE DO KRAJA: Nataša Ninković o razlozima za posetu psihologu


IZVOR: Republika.rs - 22.04.2021 | 11:17


Nataša Ninković zatražila je pomoć od psihologa, a sada je otkrila zašto joj je pomoć bila potrebna.

Foto: Promo foto

Nataša Ninković rekla je da je previše strastvena...

Glumica Nataša Ninković često je na malim ekranima, a njene uloge su obično teške i emotivno jako zahtevne, kako ono svakom zadatku pristupa ozbiljno i puna strasti nije ni čudo da joj je nekada potrebna pauza.

Glumica je rešila da ponađe zlatnu sredinu u svom životu, a u tom cilju pomogao joj je psiholog rekla je ona za "Informer".

- Istina je da sam jako strastvena, ali to nije uvek dobro. To te troši. Išla sam kod psihologa da naučim kako da sve isto radim, ali da to bude lakše, jer je kod mene sve život i smrt. Šta god da uzmem ja to do kraja guram, pa tako i sa negativnim stvarima po mene, kao što su recimo cigarete. Ništa ne znam po malo, nego svuda idem do kraja. Imam ovisničku prirodu. Mislim da to sve može sa mnogo manje energije i truda da se rešava u životu - objasnila je Nataša pa dodala:

Foto: Tanjug/D. GOLL

Ljudi kažu da je jako zahtevna za saradnju i teška...

- Vrlo sam teška i zahtevna, pogotovo u poslu, kad nemam preko puta sebe profesionalca, to jest osobu koja ne shvata isto ozbiljno posao kao ja. Kad vidim da ima pristup koji nije na odgovarajućem nivou, onda mi se javlja ta, jedna druga, nezgodna crta. Tad ljudi mogu da kažu: “U, jako je zahtevna i teška“.

Nataša je otkrila i zašto je često doživljavaju kao previše ozbiljnu.

- Imam takve crte lica koje su vrlo karakteristične, pa me ljudi zato tako doživljavaju. Zapravo sam privatno jako pozitivna i stalno se smejem. Oni me gledaju tako zbog uloga na filmu, gde sam uglavnom igrala teške dramske uloge, dok je u pozorištu sušta suprotnost - rekla je i pa opisala kako zapravo izgledaju njenu ljutnja i bes:

Foto: RTS/printscreen

Uglavnom sam imala teške dramske uloge zbog čega me ljudi doživljavaju kao ozbiljnu...

- Najbolji primer za to jeste možda kada je jedan od mojih sinova, Matija, polomio nešto u kući, meni jako bitno. Imao je tad sedam ili osam godina. Ništa mu nisam rekla, samo sam prošla pored njega i pogledala ga tako kako umem. On i dan danas govori kako je kao klinac tad dobio batine, a ja ga nisam ni takla, ubeđen je da sam ga istukla.