Dana Todorović nakon četiri godine predstavila treći roman: Književnost može da bude terapija


IZVOR: Republika - 16.01.2020 | 04:45


Prvenac Dane Todorović "Tragična sudbina Morica Tota" (2008) imao je sjajan prijem, a drugi roman "Park Logovskoj" (2015) našao se i u najužem izboru za nagradu NIN i nagradu "Isidora Sekulić".

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Dana Todorović

Autorka u novoj knjizi "Z" (2019, Geopoetika) otkriva svet fraktalne umetnosti, svet jedne pozorišne trupe, kao i svet književnosti, koji se odupire svemu površnom u današnjoj svakodnevici.

Upoznajući pozorišnu trupu na Siciliji, čitalac ne može a da ne osetiti Danin život u glumačkoj porodici pored oca Bore, tetke Mire Stupice i brata Srđana, kao ni znanje i iskustvo sa studija drame, pa čak i od nekoliko njenih uloga. Ipak, ističe Dana u razgovoru za Tanjug, nije joj bila namera da u priču unese ništa konkretno.

- To je, razume se, prirodno u meni, te svaki pisac u svoje delo utka i ponešto ličnog, ali ovaj roman se razlikuje od prethodnog - "Park Logovskoj", koji sam zaista i posvetila ocu - objašnjava Dana.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Dana Todorović

Ono što je neobično u novom romanu je upravo glavni lik Z. On je narator, zarobljen u jednačini, koja je osnova za Mandelbrotov skup - najčudesniji fraktal, poznat i po nazivu "otisak božjeg prsta".

- Da ne bismo odmah na početku uplašili buduće čitaoce, želim da istaknem da sam ceo svoj život važila za antitalenat za matematiku i u porodici sam često bila predmet podsmeha. Međutim, kada odrastemo, shvatimo da matematika nije samo ono suvoparno što nas uče u školi, već ona iza sebe ima jednu prelepu filozofsku priču i u sadejstvu je sa umetnošću - objašnjava Todorovićeva.

Narator Z, koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima, pripoveda i komentariše događaje i naučne fenomene, a čitalac ne samo da upoznaje čudesni svet fraktala, koji se nalaze u svemu oko nas, već biva uvučen i u duhovit teatarski život, kao da i sam prisustvuje jednoj pozorišnoj predstavi.

- Vodila sam se Šekspirovom rečenicom: "Ceo svet je pozornica". Z stalno preispituje stvarnost, a glumci u trupi rade na delima Pirandela, koji je i sam tokom života stalno postavljao pitanja o realnosti. U njegovom čuvenom komadu "Šest lica traži pisca" on se pita da li su možda likovi na sceni stvarniji od glumaca koji ih izvode - navodi Dana i dodaje da se, prema njenom mišljenju, svi pretvaramo u ono čemu težimo, ali nekada i u ono od čega bežimo.

- To je stalna borba sa sobom, nalazimo se između opipljive realnosti i one duhovne strane, kojoj lično i sama težim. Mislim da se u današnje vreme sve više udaljavamo od te duhovnosti. Smatram da je rad na sebi jedini pravi način da se loši obrasci, koje svi imamo i vučemo iz prošlosti, iskorene - objašnjava Todorovićeva.

Prema njenim rečima, poput junaka njenog romana, koji konstantno teži za jedinstvom kako bi došao do svetlosti, tako i ljudi teže da iz mraka izađu.

Foto: youtube.com/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Otac je bio jako srećan kad sam otkrila književnost

Od glume je, kako kaže, odavno odustala jer je shvatila da joj više ide da "sama stvara junake, nego da tuđe oponaša i tumači".

- Otac me je u početku odvraćao od glume jer je bilo vreme rata, najgore vreme za glumce i umetnost uopšte. Kao i svaki roditelj, želeo je najbolje za mene i želeo je da me zaštiti, te je bio jako srećan kada sam otkrila književnost - zaključuje Todorovićeva.

- Verujem da književnost može da bude terapija koja će ljudsku dušu izvaditi iz mraka. Ona ima još uvek tu moć i mislim da je ovo trenutak kada nam je to najviše potrebno - kaže ona i dodaje:

- Volim probijanje granica i mislim da umetnik, šta god je njegova istina i u šta god da on veruje, mora zauvek da ostane veran svom umetničkom izrazu. Ne verujem u pravila i mislim da ne postoji niko na ovom svetu ko može da mi kaže kakva književnost treba da bude.