SRBI SA KOSOVA OSTAĆE U GETU: Imaju 3 vrste pasoša sa kojima ne mogu NI DA KROČE VAN TERITORIJE


IZVOR: Republika - 23.07.2018 | 09:02


U svetlu vizne liberalizacije niko ne pominje pasoše kosovskih Srba koje je izdala koordinaciona uprava.

Foto: pixabay.com

Foto ilustracija

Kako za Dojče vele piše Milica Andrić, istraživačica iz Kosovske Mitrovice, građani Srbije sa prebivalištem na Kosovu imaju srpske pasoše drugog reda – izdate od Koordinacione uprave.

Sa njima se ne može bezvizno putovati. To je bio uslov da se u avgustu 2009. Srbiji odobri liberalizacija.

Prošle srede (18. jul) Evropska komisija usvojila je preporuku za stavljanje građana Kosova na belu Šengen-listu koju na jesen treba proslediti Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije. Odluka je za građane Kosova déjà-vu – oni su još maja 2016. euforično proslavili sličnu preporuku.

No tada je ona bila uslovljena demarkacijom granice sa Crnom Gorom, što se, sve doskora, nije desilo.

Zato su ovaj put građani Kosova oprezniji. Naime, nije isključeno da preporuka iza kulisa bude uslovljena formiranjem Zajednice srpskih opština. 

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>


Tako kosovski Srbi danas imaju tri vrste pasoša: prvo, biometrijske izdate u Raškoj do avgusta 2009. koji, iako se vode na gradove na Kosovu, ipak ulaze u bezvizni režim; drugo, one izdate od strane Koordinacione uprave nakon avgusta 2009. koji su pod obavezom izdavanja viza; treće, normalne srpske pasoše koje su dobili lažnim prijavljivanjem prebivališta u Srbiji.

Od formiranja Koordinacione uprave, do jula 2016, to telo je izdalo 97.809 pasoša. U opticaju je i četvrta vrsta pasoša, kosovski, koji poseduje još uvek veoma mali broj Srba. 

Za te malobrojne Srbe sa kosovskim pasošem, liberalizacija će značiti olakšano putovanje. Za one koji imaju normalan srpski pasoš sve ostaje isto – oni su već mogli slobodno da putuju.

Ali oni koji imaju samo pasoš Koordinacione uprave ostaće najizolovanija grupacija na Balkanu, jer liberalizaciju za njihova dokumenta niko ne pominje. 

Foto: Tanjug/AP


U srpskoj zajednici mnogi misle da će vizna liberalizacija dovesti do iseljavanja desničarskih slojeva većinskog stanovništva sa Kosova čime će se, s jedne strane, smanjiti socijalni pritisak, a s druge, oslabiti glasačka baza stranaka kakva je Samoopredeljenje.

Međutim, jednako realno je očekivati i povećanu migraciju mladih iz srpske zajednice. 

U nedostatku popisa i relevantnih podataka o broju Srba na Kosovu jako je nezahvalno praviti procene, međutim na osnovu godišnjih istraživanja javnog mnjenja i podataka kosovskog MUP-a, može se reći da je procenat Srba koji poseduju kosovsku ličnu kartu negde između 65 i 75 u četiri severne opštine sa većinski srpskim stanovništvom. 


Tako osoba koja poseduje srpska dokumenta sa prebivalištem na Kosovu, a koja ne može da izvadi kosovska dokumenta, de facto postaje apatrid dok se nalazi na teritoriji Kosova. Ta osoba ne može da otvori bankovni račun, ne može da se zaposli u kosovskoj instituciji, sa Kosova može da izađe samo ka Srbiji (ali ne i ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori) i, što je najbitnije, ne može da ostvari svoja imovinska i mnoga druga prava.

Vlada rešenje ovog problem najavljuje pompeznim odlukama, jednom iz marta prošle godine, koja nije donela izmene u podzakonskim aktima i jednom s početka ovog meseca koju tek treba videti na delu. 

Podatak o broju izdatih kosovskih pasoša i ličnih karata u prvih pet meseci ove godine odlično dočarava trenutnu „nepopularnost“ kosovskog pasoša među srpskom zajednicom.

Kosovski MUP je u tom periodu izdao 1.071 ličnu kartu i svega 109 pasoša građanima četiri severne opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Može se reći da svaki deseti Srbin sa Severa koji uzme ličnu kartu Kosova, uzima i pasoš.