Uspela akcija: STIŽE SPAS ZA BG VRAPCE


IZVOR: Dragana SIMIĆ - 29.07.2018 | 11:47


Uspela akcija Srpskog telegrafa, uz podršku prijatelja i ljubitelja životinja! Beogradski vrapci, ugrožena, izumiruća vrsta u prestonici konačno će imati svoje utočište.

Foto: A. VUKIĆEVIĆ

Najugroženije ptice u Beogradu

Ideju naših dnevnih novina i TV emisije "Pet frendli" da se u Beogradu uredi nekoliko eko-zona za vrapce, podržali su i Grad Beograd i JKP "Zelenilo".

Foto: Republika.rs

Idealan dom za ptičice

Vrapci su simbol Beograda, zbog čega su mnoge sportske i kulturne manifestacije u našem gradu koristile baš njih kao maskotu, a ujedno su i omiljena ptica mnogih Beograđana. Osim toga, oni su veoma bitna karika za očuvanje ekosistema grada. Najmanje što možemo da učinimo za njih je da im pomognemo da prežive i da povećamo njihov broj na teritoriji grada Beograda. 

Foto: Republika.rs


U okviru ovog pilot-projekta, na površini 30 puta 10 metara, na kojoj se svakodnevno okuplja više od sedamdesetak vrabaca, ali i drugih vrsta ptica, gradonačelnik Beograda, prof. dr Zoran Radojičić, generalni direktor JKP "Zelenilo" Slobodan Stanojević, zamenica glavnog urednika Srpskog telegrafa Katarina Martić i predsednik Kinološkog društva Novi Beograd Goran Šarenac otvoriće prvu eko-zonu za beogradske vrapce u ponedeljak u 12 časova u Bulevaru umetnosti, kod broja 35a.

Foto: Republika.rs


Tu će se nalaziti tri hranilice koje će se svakodnevno puniti hranom za ptice. Apelujemo na druge medije, kao i društveno odgovorne kompanije da se priključe i da i u drugim delovima grada vrapci dobiju svoje oaze.

Da je vrabaca u Beogradu sve manje, za naš list kaže i ornitolog Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica. On navodi da su glavni razlozi za to gradska arhitektura, manje zelenila, ali i druge ptice, poput golubova.


- Vrapci u gradovima nemaju adekvatno stanište, zelene površine su jednolične i tu ima jako malo hrane za njih, poput bubica ili crvića. Ove ptice prave gnezda ispod strehe ili u rupama fasada, ali je danas sve to hermetički zatvorena i ima mnogo više zgrada. Ljudi ih previše hrane belim hlebom zbog čega su manje vitalni, teško pronalaze par i tako se smanjuje njihovo potomstvo - objašnjava Ružić.


Zato je neophodno da im svojim aktivnostima pomognemo da prežive pre svega i da obnovimo njihov broj u prvoj fazi, a u drugoj da povećamo njihov broj na teritoriji grada Beograda.