Lepa vest za pezionere: Isplata 5.000 dinara počeće pre roka!


IZVOR: B. K. - 25.09.2019 | 12:19


Svi penzioneri u Srbiji, njih oko 1,7 miliona, dobiće jednokratnu pomoć od 5.000 dinara pre 1. decembra, kako je prvobitno najavljeno. Isplata će najverovatnije početi već 20. novembra.

Foto: Photo by Niels Steeman on Unsplash

Foto: Ilustracija

Kako je naš dodatak već pisao, u vezi sa isplatom ove pomoći u igri su bile dve varijante: da je dobiju svi srpski penzioneri ili da bude isplaćena samo onima sa najnižim primanjima.

Na radost najstarijih žitelja Srbije, država se opredelila za prvu varijantu. Za to su, kažu naši sagovornici iz Vlade Srbije, najzaslužnije odlično stanje u budžetu i dinamizacija privrednog rasta poslednjih meseci.

Isplatu jednokratne pomoći najavio je protekle sedmice i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Penzionerima sa niskim primanjima će biti najkorisnija pomoć...

- Ta pomoć najviše će značiti penzionerima sa najmanjim primanjima. Sa tim novcem lakše će moći da se spreme za slave Aranđelovdan i Svetog Nikolu, kao i Božić - poručio je Vučić.

ZNAČAJNO UVEĆANJE

S druge strane, od Nove godine stupiće na snagu redovno usklađivanje penzija po takozvanom švajcarskom modelu, za koji se opredelila Vlada Srbije. Zbog mnogih nedoumica i nejasnoća dodatak Penzioner objašnjava vam šta ta formula u stvari predstavlja i kako se izračunava procenat povećanja primanja najstarijih.

Ekonomisti pozdravili odluku da se penzije usklađuju po švajcarskom modelu

Švajcarski model znači da će jednom godišnje penzije rasti u procentu koji se dobija kombinovanjem stope inflacije i rasta prosečne zarade, u srazmeri od po 50 odsto. Konkretno, penzije će rasti onoliko koliko je stopa inflacije (recimo 3%) podeljeno sa dva, plus onoliko koliko je porasla prosečna zarada (recimo 8%). opet podeljeno sa dva. Onda se te dve cifre sabiraju i dobija se tačan procenat uvećanja. U ovom primeru penzije bi porasle 5,5% (1,5% + 4%) i to je otprilike, sudeći po dosadašnjem kretanju ovih parametara od početka godine, procenat za koji će se penzije uvećati od 1. januara 2020. godine.

Fiskalni savet je ponudio pet mogućih modela za obračunavanje formule rasta penzija

1. Usklađivanje sa inflacijom i delom rasta BDP iznad dva odsto

2. Usklađivanje 50% sa inflacijom, a 50% sa rastom BDP

3. Švajcarski model - usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečne zarade

4. Usklađivanje 40% sa inflacijom i 60% sa rastom prosečne zarade

5. Usklađivanje 30% sa inflacijom i 70% sa rastom prosečne zarade

Izabran je treći predlog Fiskalnog saveta.

Računajući po našem prethodnom primeru, po kom bi penzije porasle 5,5 odsto, prosečan iznos na penzionerskom čeku, koji je sada 26.335 dinara, uvećao bi se za gotovo 1.500 dinara.

Kako to rade u Evropi

Sve zemlje Evrope imaju formule za usklađivanje penzija, u kojima koriste raznolike kriterijume. U mnogima od njih u model je uključen i rast cena (Austrija, Italija, Francuska, Španija...). S druge strane, rast zarada u obračun uključuju Švajcarska, Finska, Češka, Slovačka...

SAMO PRAVIČNO

Ekonomski stručnjaci pozdravili su najavu primene švajcarskog modela za penzije. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u izjavi za medije takvo rešenje je ocenio kao jednostavno i razumljivo.

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Milojko Antić

- Taj model obezbeđuje da neće doći do većih izdataka za plate i penzije nego što je održivo. Kod, primera radi, usklađivanja sa BDP je problem sa kašnjenjem podataka za bruto domaći proizvod, pa imamo i revizije BDP. S druge strane, velikom broju ljudi nije baš ni jasno šta je BDP, dok su zarade svima jasne i vidljive - istakao je profesor.

Kako je sada

Trenutno, usklađivanje penzija određuje Vlada svojom odlukom, koja nije unapred definisana, odnosno procenat se ne izračunava po nekoj ranije zadatoj formuli. To omogućava da penzije rastu znatno brže od inflacije i rasta BDP, na primer pet ili deset odsto.

S druge strane, stručnjaci objašnjavaju da bi od svih mogućih modela indeksacije penzija o kojima se pričalo prethodnih meseci svaki na kraju dao sličan rezultat, odnosno u jednoj godini jedan model bi dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni generisali sličan rast.

Cilj je da dva osiguranika koja su tokom radnog veka uplatila jednak iznos doprinosa dobiju jednaku penziju.

Do 2006. godine iznosi za najstarije su indeksirani upravo po švajcarskom modelu, koji je tada ukinut zbog insistiranja Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.