MAKRON NAKON POBEDE SPREMA SRBIJU ZA EU! Stižu važne vesti za našu zemlju iz srca Evrope!
IZVOR: Nemanja VLAČO - 23.04.2022 | 08:47
Tara Varma, šefica pariske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), za Srpski telegraf analizira najvažniju izbornu trku u Evropi ove godine.
Pitanje ulaska Srbije i ostatka zapadnog Balkana u Evropsku uniju sada se mnogo više kotira u agendi francuskog predsedavanja EU, kaže u intervjuu za portal Republiku Tara Varma, viša naučna saradnica i šefica pariske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Ona u ovoj organizaciji, na čijem čelu se nalazi Karl Bilt, bivši švedski premijer i nekadašnji specijalni izaslanik UN za Balkan, prati francusku spoljnu politiku i dešavanja vezana za bezbednost u Evropi i Aziji, a za naš list je analizirala najvažniju izbornu trku u Evropi ove godine - drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj 24. aprila.
ST: Kampanja je ove godine bila drugačija u odnosu na onu iz 2017. zbog KOVID-19 i ruske agresije na Ukrajinu. Čudno je da je ishod prvog kruga ipak bio skoro isti, s tim što je Makron sada imao dva odsto veću razliku u odnosu na Le Penovu. Da li će se 2017. ponoviti i u drugom krugu tako što će Makron osvojiti dve trećine glasova?
- Uoči drugog kruga Makronovo vođstvo u anketama je manje nego 2017. Ovo je prvenstveno zbog toga što je on sada nosilac predsedničke dužnosti i što je na tu funkciju izabran zahvaljujući obećanjima da će transformisati zemlju i biti protiv Marin le Pen i ultradesnice. Sada, pet godina kasnije, narod pomnije prati šta je on uradio, posebno kada je reč o socijalnim pitanjima. Iako je od izbijanja pandemije koronavirusa vodio politiku po principu "koliko košta, da košta" da bi održao radne uslove u bolnicama i širem javnom sektoru, uz isplatu finansijske pomoći u privatnom sektoru, njega i dalje vide kao "predsednika bogatih i privilegovanih" i Marin le Pen to dobro zna.
ST: Da li bi Žan-Lik Melanšon i njegova ultralevica mogli da utiču na ishod drugog kruga?
- Melanšon je dobio 22 odsto glasova u prvom krugu i, uprkos tome što nije prošao dalje, njegovi glasači biće oni koji će odlučiti izbor predsednika u drugom krugu. Zbog toga su se njima udvarali i Makron i Le Penova. Melanšonovi glasači su veoma raznoliki i, prema podacima iz anketa, oni se dele u tri kategorije: trećina kaže da će se uzdržati od glasanja u drugom krugu, trećina kaže da će glasati za Le Penovu, a preostala trećina za Makrona. Nestalnost stavova ovih glasača je nešto što treba imati u vidu i na kraju bi strah od uspona ultradesnice na vlast mogao da dovede do toga da veći procenat njih u poslednjem trenutku odluči da glasa za Makrona.
Foto: Tanjug/AP
ST: Da li je Le Penova i dalje "madam Putin", kako su je nazivali neki poslanici Evropskog parlamenta?
- Nacionalno okupljanje, stranka Marin Le Pen, 2014. prihvatila je ruski zajam od 11 miliona evra, od čega joj je devet miliona evra stiglo od Prve češko-ruske banke, koja je povezana s Kremljom. Ona i dalje podržava Vladimira Putina uprkos tome što je, kada je pre mesec dana počela da joj raste popularnost u anketama, bila sve diskretnija u toj podršci.
ST: Kakve će biti posledice izborne pobede Makrona ili Le Penove po budućnost Evropske unije i izglede zapadnog Balkana, a posebno Srbije, za pristupanje EU?
- Emanuel Makron je odlučio da agendi francuskog predsedavanja Savetom Evropske unije pridoda specijalnu konferenciju posvećenu Balkanu i to neposredno nakon predsedničkih izbora, a Francuska sa Češkom, zemljom koja će u julu preuzeti predsedavanje Savetom EU, koordiniše organizaciju njihovog samita o Balkanu, koji je planiran kasnije tokom 2022. To pitanje se sada mnogo više kotira u agendi. Marin Le Pen se, s druge strane, založila za menjanje EU iznutra i njen cilj neće biti da vodi politiku naklonjenu proširenju Unije.
ST: Tačno dva meseca od početka ruske agresije na Ukrajinu navršava se 24. aprila. Makron se tokom predizborne kampanje trudio da bude posrednik u rešavanju tog sukoba, a koliko bi sada ishod francuskih izbora mogao da utiče na rat Rusije i Ukrajine?
- Promena stava prema Rusiji Le Penovoj je donela veću podršku među glasačima, ali ukoliko 24. aprila bude izabrana za predsednicu, verujem da će preokrenuti aktuelnu francusku politiku prema Rusiji i težiti stvaranju mnogo bližeg odnosa s Kremljom i Vladimirom Putinom, time nanoseći štetu jedinstvu EU i konsenzusu oko čvrstog i odlučnog odgovora na rusku agresiju. S druge strane, Emanuel Makron će verovatno probati ponovo da pokrene dijalog s Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim, pazeći pritom na jedinstvo EU i neophodnost da se pomogne Ukrajincima. Ali treba upamtiti da jedna osoba ima moć i mogućnost da odmah zaustavi ovaj rat jednom zauvek, a ta osoba je Putin.
Foto: Tanjug/AP
Makron francuski predsednik koji priča srpski
Kada je 7. maja 2017. osvojio 66,1 odsto glasova u drugom krugu izbora i pobedio Marin le Pen, Emanuel Makron je s nepunih 40 godina postao najmlađi predsednik u istoriji Francuske. Rođen je 21. decembra 1977. u Amijenu, završio je Nacionalnu školu javne administracije (ENA), na kojoj se školuju budući francuski visoki državni činovnici, ali je odustao od te karijere i postao investicioni bankar. Politici se vratio 2012, kada je postao zamenik generalnog sekretara Jelisejske palate kod predsednika Fransoa Olanda, da bi dve godine kasnije postao ministar privrede i industrije. Kao predsednik Francuske, tokom posete Srbiji na beogradskom Kalemegdanu održao je govor na srpskom, u kojem je poručio da Francuska nikada neće zaboraviti ono što je Srbija učinila za tu zemlju i žrtve koje su Srbi podneli tokom Prvog svetskog rata, zbog čega je izmamio velike simpatije.
Foto: Tanjug/AP
Žan-Mari Lepen podržavao Miloševića
Najmlađa ćerka Žan-Mari le Pena, osnivača moderne francuske ultradesnice, uspela je da dostigne očev najveći politički uspeh, a to je da izgubi u drugom krugu predsedničkih izbora. Vremena su se ipak promenila od tog njenog poraza od Makrona od pre pet godina i sada je s istim protivnikom ušla u finalnu trku za Jelisejsku palatu, s nešto većim šansama za uspeh nego tada. Rođena je 5. avgusta 1968. u Neji sir Sen, gradu na zapadnom obodu Pariza. Tokom devedesetih godina prošlog veka bavila se advokaturom, da bi potom prešla u pravni tim očevog Nacionalnog fronta, stranke čije je vođstvo preuzela 2011. Kasnije joj je promenila ime u Nacionalno okupljanje, trudeći se da ublaži imidž antisemitske i ksenofobne partije, koji je vezivan za njenog oca, koji je za vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. podržavao tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.