BIZARNO, SMEŠNO, ILI TUŽNO? Nastavak rasprave u Hrvatskoj zbog zabrane upotrebe motika!


IZVOR: Republika - 12.06.2022 | 06:57


Glavna medijska tema vezana za poljoprivredu poslednjih dana bila je motika. Poljoprivrednici optužuju državu Hrvatsku da je to praktično zabranila, država se pravda da nije zabranila, ali ne daje ni podsticaje.

Foto: shutterstock
BIZARNO, SMEŠNO, ILI TUŽNO? Nastavak rasprave u Hrvatskoj zbog zabrane upotrebe motika!

Tako je, pored tema kao što su pesticidi i klimatske promene, morala da odgovara i na pitanja o motici.

Podsetimo, Hrvatska federacija organskih proizvođača (HSEP) optužila je Ministarstvo poljoprivrede za zabranu upotrebe motike u vezi sa merom "Mašinsko suzbijanje korova u okviru višegodišnjih nasada", koja je deo strateškog plana R. Hrvatska u okviru Zajedničke poljoprivredne politike CAP) Evropske unije.

Apsurd hrvatske birokratije: Poljoprivrednici zabranili motiku

Bizarno, smešno ili tužno, u zavisnosti kako želite da sagledate problem, ali u 21. veku, veku digitalizacije poljoprivredne proizvodnje, rekordnih prinosa u istoriji i inovativnih metoda proizvodnje, u Hrvatskoj se raspravlja o motici.

Foto: pixabay.com

Motika

Revolt ekoloških poljoprivrednika proizašao je iz činjenice da nisu mogli da dobiju subvenciju od 373,33 evra po hektaru (oko 2.700 kuna) za korišćenje motika u poljoprivrednoj proizvodnji, već su morali da kupe traktorske priključke ili da plate nekome da im ore zemlju traktor.

Ideja mere „Mehaničko uništavanje korova u višegodišnjim zasadima” je da se smanji upotreba pesticida, što je strateški cilj Evropske unije, a korov se uklanja mehanički, raznim vrstama traktorskih priključaka. Mera nije namenjena organskim poljoprivrednicima, mogu je koristiti svi.

Svet je napravio ogroman napredak u poljoprivredi, sada je birokrate uništavaju.
Upotreba pesticida je inače veoma važna za podizanje produktivnosti u poljoprivredi, a većina njih su herbicidi za suzbijanje rasta korova. Gubitak korova zbog korova je zapravo veoma veliki i, prema istraživanjima, penje se i do 40 odsto.

Jasno je da upotreba herbicida i drugih pesticida mnogo znači za poljoprivredu i ukupnu proizvodnju hrane. Da nema herbicida koji sprečavaju velike gubitke u proizvodnji hrane, za prehranu svetske populacije bilo bi potrebno mnogo više od sadašnjih 4,86 ​​milijardi hektara. Poljoprivreda je postala toliko produktivna da je poslednjih godina došlo do pada ukupne površine koja se koristi za poljoprivredu, uprkos kontinuiranom rastu stanovništva.

Svet je zaista napravio fantastičan napredak u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrani svetske populacije. Godine 1960. na Zemlji je živelo tri milijarde ljudi i za njihovu hranu je korišćeno 4,4 milijarde hektara, a danas na Zemlji živi osam milijardi ljudi, dok se za hranu koristi 4,9 milijardi hektara. To je čudna mera, cilj koji je istovremeno da se nadoknade troškovi usled gubitka produktivnosti (troškovi po jedinici ulaze u obračun produktivnosti), a istovremeno pokušava da poveća produktivnost. Zabunu pojačava tvrdnja da motika ne povećava produktivnost, pa ona nije deo mere, iako namera mere nije povećanje produktivnosti, već upravo suprotno.

Birokratske gluposti su opasne

Birokratske zavrzlame, kafkijanske noćne more, protivrečnosti unutar kontradikcija. Na kraju krajeva, ovo je samo još jedan dokaz kako preterana birokratija, formalizam i centralno upravljanje privredom dovode do gubitka produktivnosti, glupih pravila, bizarnih zahteva i uopšte tragikomičnih situacija.

Ali ove tragikomične situacije vremenom postaju opasne ako se nagomilaju. Uredba se dodaje uredbi, gubici se povećavaju, ukupni troškovi rastu, i na kraju poljoprivreda propada, privreda propada, a cena skromne motike vrtoglavo raste.

Nema problema sa nekim ko želi da kupi „eko“ hranu, iako je u organskoj proizvodnji hrane dozvoljena i upotreba hemikalija poput pesticida. Ali takva hrana obično ima manje prinose i stoga je skuplja. Mehanizam cena radi svoje i ako se zarad tog „ekoa” žrtvuje veličina roda, to se vidi i po ceni.

Foto: pixabay.com

Poljoprivreda

Ko može i hoće neka plati. Na sreću, danas su ljudi u SAD-u, Evropskoj uniji i drugim najrazvijenijim delovima sveta dovoljno bogati da mogu dodatno da plate za proizvode proizvedene na neproduktivan način, označene kao "eko", "zeleno", "prirodno" ili bilo šta drugo. Njima se sviđa. Ljudi imaju pravo na luksuz ako mogu da ga plate, naravno.

Ali, aktivno subvencionisanje takve proizvodnje na nivou cele poljoprivrede, od novca poreskih obveznika do pokrivanja neefikasnosti onih farmera koji proizvode za najbogatije u društvu, kojima je hrana postala više statusni simbol, način moralisanja i signalizacije vrlina, je štetan, glup i na kraju opasan.

Skromna motika postala je simbol štetne birokratizacije, odvajanja političara i funkcionera od stvarnosti, dekadencije najbogatijih društava 21. veka.

(Republika/Index.hr)

BONUS VIDEO: