DAMIR MIKEC U POSETI SRPSKOM TELEGRAFU OTKRIO NEPOZNATE DETALJE: Žena mi je u snu prizvala MEDALJU!


IZVOR: Veljko PETROVIĆ - 05.08.2021 | 19:00


Supruga mi je preko video-poziva sa suzama-radosnicama u očima rekla da je deset puta sanjala da osvajam medalju, rekao je naš strelac za Srpski telegraf.

Foto: ST/D. KADIĆ

Damir Mikec

Redakcija Srpskog telegrafa je posle bronzane Tijane Bogdanović i zlatne Milice Mandić u tekvondou juče ugostila i Damira Mikeca (37), srebrnog strelca sa Olimpijskih igara u Tokiju, koji nam je u goste došao u društvu trenera i rođenog brata Gorana. U razgovoru za naš list čovek koji je osvojio prvo odličje u Japanu za Srbiju govorio je o tome kako je supruga predvidela medalju, pritisku na takmičenju, mislima u glavi i mnogim drugim temama.

*Kako je supruga reagovala na medalju?

- Melisa mi je velika podrška, kao i cela porodica. Kada sam osvojio medalju, zvali smo tatu i kuća je već bila puna komšija. Supruga se osamila u sobu i rekla mi sa suzama-radosnicama da je sanjala već deset puta da je Tokio moj i da osvajam medalju. Rekao sam joj: "Što nisi ranije to rekla, da se opustim malo."

Foto: ST/D. KADIĆ

Damir Mikec sa porodicom

 

*Prvi ste doneli Srbiji odličje na OI, kakav je to osećaj?

- Još, verovatno, nisam svestan ovog velikog uspeha. Ja jesam osvajao medalje, dvostruki sam pobednik Evropskih igara, ali ništa nije toliko ispraćeno i vredno kao olimpijska medalja. Zaista jesam bio delom svestan toga da je prva medalja, da je osvojena na početku i da je prvog dana obradovala naciju. To je bio veoma bitan psihološki trenutak, ova medalja ima težinu.

*Da li ste gledali svoje finale posle na televiziji?

- Nisam stigao na miru da pogledam od početka do kraja, gledao sam delove. To je potpuno drugačiji ugao i pristup od onoga koji gledalac posmatra. Ja sam u toj borbi gde ne smem da razmišljam ni o čemu.

Damir: Nole se krio igrajući uno

*Kako je izgledalo druženje u selu?

- Brat je čitao knjigu. Ja sam imao plejlistu strane muzike. U selu uvek ima nešto da se radi, a ja sam voleo i da se osamim. Igrali smo uno i razne igre. Novak Đoković se krio za slikanje tako što bi stavio masku i seo da igra s nama ispred zgrade na lejzi begovima.

*Postoji li taj olimpijski pritisak?

- Igre su vrh ledenog brega, svačiji san je da se nađe na OI. Pet godina radiš za ovo, sve ti pravi pritisak, a ti tražiš nešto pozitivno u svemu. Sve mora da bude pod konac u tih sat vremena, kad izađeš na liniju, a radio si za to pet godina. Žao mi je i Ivane (Španović) i Novaka (Đoković), imali su veliku želju da osvoje medalju.

*Koje misli prolaze kroz glavu kada stanete na liniju?

- Samo u se i u svoje kljuse. Ispred sebe imam monitor, gde mogu da pogledam u kojoj sam poziciji. Bio sam koncentrisan u metu i da moja tehnika i naredni hitac budu što bolji. Vreme između dva hica koristim za disanje. Sami ste na liniji, svašta vam pada na pamet. Najozbiljniji pristup i došla je medalja.

*Šta jedete i pijete pre takmičenja?

- Šta god da pojedem smeta mi pred pucanje. Ne doručkujem, ali zato prethodnu večeru pojačam. Ne volim kad stomak krene da vari, nije to taj osećaj. Ne osećam se potpuno spremnim da dam sve od sebe. Kada sam osvojio medalju, doručkovao sam tek u sedam uveče.

Foto: ST/D. KADIĆ

Damir i Goran

 

Kod brata upisan kao "Damir olimpijski šampion"

Sa Damirom u poseti Srpskom telegrafu bio je i njegov stariji brat Goran, koji mu je i trener. Zanimljivo je kako je naš strelac upisan u njegovom imeniku.

- Upisan mi je kao "Damir olimpijski šampion" i to već šest-sedam godina. Uvek mi je lepo kad me pozove i vidim to ime. Postoji nešto što priziva. Pritiskaš dugme ovom gore i moliš se: "Ajde više." Čitao sam da ljudi stave šifre na kompjuteru "hoću povišicu" i tako imaju podstrek za uspeh. Plan mi do sada nije uspeo, ali ne menjam ime kontakta, već čekam Igre u Parizu - otkrio nam je Goran.