Ruski stomatolog savetuje kako da izlečite bruksizam: DA ŠKRGUTANJE POSTANE PROŠLOST!


IZVOR: Marija Stanić - 15.04.2021 | 07:13


Možda nikada niste čuli za bruksizam, a možda niste svesni da noću škrgućete zubima. Ovaj problem često prvo primećuje osoba koja sa vama deli postelju ili spava u istoj sobi. Bruksizam je nesvesno škrgutanje ili stiskanje zuba, najčešće u snu, ali se dešava i u toku dana.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Najčešći je noćni bruksizam kod dece, koji izgleda i zvuči izuzetno neprijatno i ume da uplaši roditelje. Ali, nažalost, ovo nije jedini oblik bruksizma jer od hroničnog oblika ove bolesti pati od pet do 10 odsto odrasle svetske populacije.


STRES GLAVNI UZROK

- Noćni bruksizam uglavnom ne stvara posebne neprijatnosti i mnoge osobe godinama zanemaruju ovu pojavu. U međuvremenu, zubi se postepeno taru jedni o druge. Kada se probudi, osoba primećuje da su joj vilice čvrsto stisnute. Bruksizam je zapravo grč mišića koji su zaduženi za žvakanje, uglavnom uzrokovan nervnom napetošću i stresom. Prekovremeni rad, hronični nedostatak sna i preopterećenost informacijama dovode do povećanja slučajeva među urbanim stanovništvom, uključujući decu i mlade ljude. Ipak, od sve dece koja škrguću zubima između treće i 10. godine više od pola će spontano prestati do 13. godine - kaže ruski stomatolog dr Denis Vladimirovič Ovčinikov.

On dodaje da kod tinejdžera i odraslih trajanje bruksizma zavisi od njegovog uzroka. Bruksizam može trajati mnogo godina ako je prouzrokovan stresnom životnom situacijom koja nije rešiva. Vrlo često u toku situacija koje ih čine napetim ili nervoznim ljudi koji boluju od ozbiljnog oblika bruksizma mogu oštetiti zubne plombe ili prouzrokovati neki drugi vid zubnog oštećenja. Težak oblik bruksizma može izazvati bol i disfunkciju temporomandibularnog zgloba, zaduženog za žvakanje, jutarnje glavobolje i neobjašnjive facijalne bolove.

- Druga grupa razloga pojave bruksizma povezana je sa nepravilnim zagrižajem. Neurološki i osteopatski uzroci škrgutanja zubima su nešto ređi. Nedostatak kalcijuma ili magnezijuma takođe mogu uzrokovati bruksizam. U ovom slučaju zubi su jako istrošeni, osetljivi i pokretni, a estetika lica se menja. U blizini usana pojavljuje se nabor, a vilična kost postaje asimetrična. Osoba pati od glavobolje i bolova u vilici, kao i u mišićima vrata, ramena i leđa. Nesanica je česta propratna pojava. U svakom od ovih slučajeva neophodno je da posetite stomatologa i zajedno utvrdite uzrok bruksizma - objašnjava dr Ovčinikov.

On ističe da se lečenje bruksizma odvija kroz tri koraka. Prvi od njih je zaštita zuba. Da biste sprečili oštećenje zuba usled škrgutanja, preporučuje se nošenje posebnih štitnika. Oni se prave u stomatološkim laboratorijama od meke plastike ili gume i prema obliku vilice pacijenta. To ih čini udobnim i diskretnim za nošenje. Postoje takođe i samopodešavajući zaštitnici napravljeni od vodenih jastučića, koji su veoma efikasni.

- Ovi štitnici sprečavaju škrgutanje zubima i štite ih od pomeranja, a takođe smanjuju stres mišića lica. Oni, međutim, ne eliminišu uzrok bolesti i treba ih koristiti u kombinaciji sa drugim metodama lečenja - objašnjava dr Ovčinikov.

On dodaje da je, pre svega, potrebno otkloniti uzrok bruksizma uz pomoć lekara. Lečenje se propisuje u zavisnosti od uzroka. Najčešće se koristi kombinacija psihoterapijskih, lekovitih i stomatoloških metoda. U nekim slučajevima, preradom nekvalitetne proteze u potpunosti ćete ukloniti problem.

POMOĆ PSIHOLOGA I ZUBARA

- Konsultacije sa psihoterapeutom ili psihologom mogu biti dragocene da biste naučili da rasteretite nervni sistem. Uzimanje antidepresiva, sedativa, vitamina B, askorbinske kiseline, kalcijuma i magnezijuma može pomoći u nekim slučajevima. Ponekad su potrebni i antiinflamatorni lekovi. Brza i nezamenljiva metoda pomoći kod bruksizma je uklanjanje superkontakata, odnosno tačaka povećanog stresa na zubima. Ako se zub pomerio i nagnuo prema susednom zubu, nastaje superkontaktna tačka. Telo nesvesno pokušava da se reši superkontakata. Dok se to ne dogodi, pate i drugi zubi i vilični zglob. Ortodont pomoću ultra osetljivog senzora pronalazi superkontakte, koji su manji od debljine dlake, određujući ne samo njihovu lokaciju već i stepen stresa - objašnjava dr Ovčinikov.

Stomatolog dodaje da se locirane superkontaktne tačke eliminišu brušenjem, nakon čega pacijent odmah oseća olakšanje, a smanjivanje visine zagrižaja menja oblik lica u pozitivnom smislu. Nakon uklanjanja uzroka bruksizma potrebno je nastaviti sa restauracijom zuba. Kod malih oštećenja dovoljni su postupci jačanja gleđi. U ozbiljnijim slučajevima potrebna je restauracija fotopolimerima ili zubnom protetikom.

- Ako godinama odlažete lečenje bruksizma, zubi će se jako istrošiti, zagrižaj će oslabiti i jedino rešenje biće nošenje totalne zubne proteze, koja će zaštititi zube od potpunog propadanja i nadoknaditi izgubljenu visinu zagrižaja. Ipak, totalna zubna protetika je skupa i komplikovana procedura, pa je od velikog značaja da se doktoru javite u ranim fazama bruksizma. Tada će, uz pomenuto brušenje superkontaktnih tačaka, remineralizacije zuba i terapije blagim sedativima, biti moguće rešiti problem škrgutanja zubima. Jedini način za sprečavanje bruksizma je redovna kontrola zdravlja zuba i nervnog sistema - savetuje dr Ovčinikov.

Simptomi bruksizma:

* Ritmične kontrakcije viličnih mišića
* Škrgutanje noću koje može ometati san osoba s kojima delite sobu
* Dosadna jutarnja glavobolja
* Napeti i bolni vilični mišići
* Hronični facijalni bol
* Oštećeni zubi i povređene desni