S KRSTOM U RUCI OTIŠLI NA PUT BEZ POVRATKA: Potresna priča porodice nestalih čeških studenata u Albaniji

Helena Pavelkova svakog dana prolazi pored železničke stanice u malom gradu nedaleko od Praga u kojem živi i iznova otvara najbolniju ranu pitajući se gde su njeni sinovi Jan i Mihail. S te stanice, pre 22 godine, ispratila ih je na put s kojeg se još nisu vratili. Tog dana imala je čudan osećaj, koji je tek kasnije sebi objasnila. Dala je jednom od sinova krst u ruke i rekla: "Ovo moraš da mi vratiš, obećaj mi da hoćeš" i poslednji put im mahnula dok je voz odlazio. Otad se nisu videli.

Ovo je bolna priča jedne češke porodice koja je izgubila svoja dva člana u Albaniji. Veruje se da su Jan i Mihail, kao mnogi Srbi, završili u ozloglašenoj Žutoj kući, kao žrtve trgovine organima. U emisiji "Eksploziv zona - Žuta kuća: Dosije Češka" njihova majka Helena smogla je snage da pred kamerama srpske televizije otvori vrata svog doma i momačke sobe u kojoj su Jan i Mihail 2001. ostavili snove i planove o budućnosti. Novinarka Ana Rajković u razgovoru za Srpski telegraf kaže da majka dvojice nestalih studenata ni danas ne gubi nadu da će se njeni sinovi pojaviti na kućnom pragu.

- Ne prođe dan, a da se ne zapita šta im se zapravo dogodilo. Ona je saznala da su završili u Albaniji i da im se tu izgubio svaki trag, ali njihova tela nikada nisu pronađena. Ni danas ne zna da li da im pali sveću za žive ili za mrtve, što joj stvara težinu u srcu i duši. Helena je pred kamerama Prve ispričala da je smogla snage da nastavi dalje zbog ćerke i unučića, ali da se njen suprug nikada nije pomirio s činjenicom da mu sinova više nema i da se od početka emotivno potpuno povukao - kaže Rajkovićeva, koja ističe da nije bilo lako zajedno s porodicama zavijenim u crno proživljavati najbolnije momente.

Kada se troje mladih nije vratilo u dogovoreno vreme, meštani su se organizovali i krenuli u potragu. Ekspedicija u Albaniji završena je neuspešno, pa iako je tamošnja policija obećavala pomoć, nikad nikakav konkretan potez nije učinjen s njihove strane.

- Godinama kasnije obraća se za pomoć češkom piscu i scenaristi Jozefu Urbanu, poznatom po svojim planinarskim aktivnostima, koji je dobro poznavao balkanske vrhove. On je krenuo na solo ekspediciju i saznao da su studenti bili smešteni kod jedne učiteljice koja je živela s rođakom. On ih je jednog dana poveo u turistički obilazak mesta, ali se kući vratio sam. Prema njegovim saznanjima, učiteljica je posumnjala da je rođak učinio nešto loše sa studentima, a kasnije se ispostavilo da je učiteljica ubijena. Tim momentom se bavi u svojoj knjizi "Povratak u Valbonu", kojom je prodrmao češku javnost da se pokrene povodom nestanka svojih sunarodnika - priča naša sagovornica.

Dok i srpske porodice i dalje traže odgovore na pitanje šta se desilo s njihovim najmilijima, Hašim Tači pred Haškim tribunalom negira postojanje Žute kuće.

- To dodatno boli naše porodice, ali i češke, koje sumnjaju da su i njihovi bližnji stradali na isti način kao žrtve trgovine organima - završava Rajovićeva, koja je s ekipom kolega istražila ovu priču iz prvog lica.

Da mogu, sestri bih rekao samo: Nedostaješ mi mnogo i volim te

Veoma potresan deo emisije predstavlja ispovest Petra, brata nestale Lenke Tučkove, koji je sa suzama u očima govorio o pokušajima da sazna kako je njegova sestra završila u Albaniji i šta se tamo desilo s njom. S vremenom je počeo da sumnja na najstrašniji scenario. Kako dalje saznajemo, roditelji mlade Lenke, ambiciozne studentkinje i devojke jednog od nestale braće Pavelkova, umrli su od tuge, a Petr i dalje traga za odgovorima.

- Na pitanje, da ima još jednu šansu u životu, šta bi joj rekao, odgovorio je da bi to bilo da mu mnogo nedostaje i da je mnogo voli. Zamišlja je kao tetku svojoj deci i da svi žive zajedno. Primio nas je u svoj dom, ali nam je rekao da sam nikad ne odlazi u porodičnu kuću jer mu je teško da se seća vremena sa sestrom Lenkom - kaže Rajkovićeva.