SAMO KRV ŠTO NE UZMU! Otkrivamo kako rade ŠPIJUNSKI PROGRAMI u Srbiji!

Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića ukazao je na mogućnost širokih zloupotreba u prikupljanju dokaza i informacija prisluškivanjem, a od kada se u tu svrhu koriste takozvani malveri (zloćudni špijunski softveri), poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa, koji se instaliraju u telefone. 

Ne postoji podatak koji možete sakriti u svom telefonu, jer izvlače sve  - tekstualne poruke, fotografije, istoriju internet pretraživanja, korišćenje aplikacija poput Jutjuba...  Mogu čak i da neprimetno uključe mikrofon ili kameru na uređaju kako bi zabeležili zvuke i slike u neposrednoj blizini. A nećete ni znati da ih imate u uređaju. Svi podaci su, dakle, servirani na tacni, a mogućnost zloupotrebe je doslovno neogrančena. 

Tako sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem obiluju podacima iz njegovog privatnog života - šta voli da jede, koje filmove da gleda, te da je imao običaj da svako jutro ide u teretanu, sluša pesme Aleksandre Prijović i Lexington benda. Ali i kakve ocene imaju deca u školi (?!), da je odlazio na roditeljske sastanke i bio u telefonskoj komunikaciji sa razrednim starešinama i trenerima dece, ugovarao brojna viđenja sa porodičnim prijateljima... Sve te poruke, sa ljudima koji ni nisu predmet istrage, niti osumnjičeni, odlazile su na server za tajni nadzor. 

TAJNA FASCIKLA 

Dokumentacija iz predmeta protiv Malešića otkriva da su na njegova dva telefona instalirani softverski paketi za nadzor koji je fotografisao ekran nekad i do 20 puta u minuti. Praćena i njegova kompletna komunikacija i putem Vibera, WhatsAppa, Signala... Zabeleženo je čak i pisanje poruka koje nikada nisu poslate - sistem je fotografisao i poruke u nastajanju, koje je pre slanja Malešić izbrisao.

Foto: MUP Srbije

Telekomunikacijski stručnjaci smatraju da su fotografije ekrana, putem interneta, verovatno istovremeno slate u prislušni centar. To manje opterećuje internet saobraćaj, te korisnik telefona ne primećuje da se to ili bilo šta neobično dešava. 

Instaliranje malvera veoma je brzo - tek nekoliko minuta ako se fizički unosi u telefon, dok je za online instalaciju potrebno samo da korisnik klikne na link koji mu je poslat u vidu neke lažne vesti ili reklame. Samo Predator i Pegazus, kako je trenutno javnosti poznatol imaju mogućnost da se online instaliraju. Deinstaliranje je, takođe, brzo i moguće na daljinu.

Te softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA).

PAUŠALNA ODOBRENJA 

- Za prisluškivanje, odnosno uvid u sadržaj komunikacije, potrebno je odobrenje nadležnog suda. Sudije i tužioci, ne znaju o kojim tačno je sftverima je reč i neupućeni u njihov rad, paušalno daju saglasnost. Osim što je to sporno, nameće se i pitanje gde se skladište podaci, naročito oni koji se ne odnose na sudski proces osumnjičenog. Gde se to arhivira i ko je nadležan da to čuva ili uništava. A onda se neminovno otvara i pitanje da se ti (ne)iskorišćeni podaci iz privatnog života mogu na razne načine zloupotrebiti - priča upućeni sagovornik Republike. 

Međunarodne organizacije za ljudska prava godinama predlažu da se upotreba softvera za nadzor zabrani i upozoravaju da se ova oprema, koja bi trebalo da služi za suzbijanje kriminala i terorizma uz sudsko odobrenje, nekontrolisano koristi za tajni nadzor političkih disidenata, aktivista, kritičara, novinara... Bezbednosne agencije širom sveta, međutim, nastavljaju da ih koriste. Upotreba softvera za nadzor nije zakonski regulisana ni u Srbiji.

PRAVNO UREĐENJE 

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da je neophodno, u skladu sa novim tehnološkim dostignućima, preuzeti najbolju praksu zapadnih demokratija. 

Foto: YouTube/Printscreen

- Za početak bi trebalo urediti koje su to karakteristike softvera i šta oni tačno prikupljaju, a šta ne bi trebalo i ne bi smelo da prikupljaju.  U pogledu naredbi malo je verovatno da su paušalne, dok je suština eksterne kontrole takvih softvera i podataka koje oni pribavljaju. Ukoliko nisu poznate sve mogućnosti softvera onda se postavlja pitanje kontrole primene i civilnog-demokratskog nadzora - navodi Obradović za Republiku. 

Inače, stručnjaci za bezbednosti iz kanadskog Citizen Laba objavili su da je Srbija jedna od korisnica spajvera (špijunskog softvera) Predator, što je kasnije potvrdio i Gugl. A krajem prošle godine Amnesty International, AccessNow, CitizenLab i SHARE Fondacija objavili su da je dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji bilo meta softvera za digitalnu špijunažu, najverovatnije Pegazusa. Pronašli su tragove, kako je istakao Amnesty International, koji ukazuju da je Pegazus nedavno korišćen za špijuniranje još nekih članova civilnog sektora u zemlji.