NA POMOLU POBUNA I GRAĐANSKI RAT U AMERICI?! Izbio opasan sukob federalnih vlasti i države Arizone!

Zvaničnici Arizone u sukobu su sa američkim starosedeocima - Indijancima zbog planova za iskopavanje uranijuma u Velikom kanjonu (kanjon Kolorado) jel plemena mole da im se zemlja ne dira.

Zakonodavci Arizone tužili su Bajdenovu administraciju ranije tokom godine zbog zaštite oko milion hektara zemlje koja je nekada bila Indijanska zemlja smeštena oko Velikog kanjona.

Plemena Kolorada, koja to područje nazivaju svojom pradomovinom, sada se pridružuju saveznoj vladi kako bi uzvratili.

Zakonodavno telo Arizone, koje navodno podržava otvaranje više rudnika uranijuma u ​​sada federalno zaštićenoj oblasti, tvrdi da ono što je predsednik uradio šteti ekonomskom razvoju države i predstavlja "nezakonito otimanje zemlje".

Predsednik Džo Bajden je prošlog avgusta potpisao proglas o stvaranju nacionalnog spomenika pod nazivom Baaj Nwaavjo I'tah Kukveni, poznatog na engleskom kao "Otisci predaka" nacionalnog spomenika Velikog kanjona.

 

 

U pitanju je ovlašćenje preko kojeg je Bajden zaštitio autohtone zemlje - Zakon o antikvitetima iz 1906. godine, koji predsedniku daje ovlašćenje da očuva jedinstvena prirodna i istorijska obeležja širom zemlje.

Ovaj čin je između ostalog korišćen za Kip slobode, kanjona drevnih u Koloradu.

Prema tužbi države, Zakon o antikvitetima se jednostavno ne primenjuje na ovu ogromnu parcelu, koja bi se mogla koristiti za "vađenje važnih prirodnih resursa, kao što je uranijum“.

Oni tvrde da bi izvorna zemlja bogata mineralima mogla da bude "ekonomski od koristi državi i lokalnim vlastima i školama Arizone".

- Proklamacija sve to ignoriše - nastavlja se u tužbi.

- Kongres je usvojio Zakon o antikvitetima da zaštiti upravo to: antikvitete. Nije usvojio zakon koji bi dozvolio Bajdenovoj administraciji da proglasi svaki inč savezne zemlje federalnom šumom, odsečenom od svih osim onih koje odabere.

Kim Kvintero, portparol zakonodavnog tela Arizone, takođe tvrdi da bi Kongres trebalo da donese zakone za zaštitu savezne zemlje.

- Prema Ustavu, Kongres je grana vlade koja kreira politiku koja odlučuje o tome kako se koristi federalna zemlja. Ne predsedničkim ukazima - rekao je Kvintero.

Foto: Tanjug/AP Alex Brandon

Tri plemena čija se zemlja predaka preklapa sa više od milion hektara Baaj Nvaavjo I'tah Kukveni - Hopi, Havasupai i Navaho nacija- nedavno su podnela zahtev za odbacivanje tužbe zakonodavnog tela Arizone američkom Okružnom sudu u Arizoni.

Plemena ističu da, iako žele isti ishod kao predsednik Bajden, optuženi, američka vlada ne može da ih adekvatno predstavlja.

To je posebno slučaj jer bivši predsednik Donald Tramp, koji je tokom svog mandata smanjio zaštitu nacionalnih spomenika, ima šansu da se vrati u Belu kuću u januaru 2025.

Foto: Tanjug/AP Photo/Mary Altaffer, Pool

- Kada pomislite na Baaj Nvaanjo I'tah Kukveni i stvaranje ovog spomenika, to je izuzetno važno mesto za naša plemena - rekao je Metju Kembel, član domorodačkog sela Gambel na Aljasci i pravni savetnik Havasupaija i plemena Hopi.

- Plemena su se jako borila za uspostavljanje spomenika i tu su da ga brane. Grist izveštava da starosedeoci unutar zaštićenog područja i dalje žive na zemljištu i koriste ga za lov i molitvu.

Predsednica plemena Havasupai Bernadin Džons, koja je položila zakletvu kao vođa svog plemena u decembru 2023, kaže da njeni ljudi "nikada nisu napuštali Veliki kanjon“.

- Još uvek smo ovde. To je naš dom. To je naša kultura. To je naš izvor života i postojanja. Posvećeni smo tome da ga zaštitimo. Uspostavljanje zaštite za Baaj Nvaavjo bio je važan i dugo tražen korak - rekla je Džons.

 

Devet organizacija za zaštitu prirode, uključujući Grand Canion Trust, Centar za biološku raznovrsnost i Sierra Club, takođe su obećali svoju podršku u borbi za zaštitu Baaj Nvaavjo I'tah Kukvenija.

- Grupe za očuvanje u velikoj meri prate vođstvo plemena - rekao je Majkl Tol, advokat za Grand Canion Trust.

Kako slučaj napreduje, poslanici Arizone su nagovestili da ako sud ne presudi u njihovu korist, plan je da se žalba vodi sve do Vrhovnog suda, koji ima konzervativnu većinu od 6-3.

 

Kembel kaže da će verovatno proći meseci pre nego što se donese odluka o zahtevu za intervenciju plemena i godine pre nego što se tužba u potpunosti reši. Dakle, u doglednoj budućnosti, domorodačke zemlje će ostati čvrsto u rukama savezne vlade.

(Republika/Daily Mail)