KOLIKA JE VEROVATNOĆA DA SE PONOVI ČERNOBILJ? Da li je Evropa spremna za nuklearnu katastrofu u Zaporožju?

Nastavci napadi na najveću nuklearnu elektranu u Evropi, smeštenu na jugoistoku Ukrajine, i dalje izazivaju zabrinutost širom kontinenta. Nuklearna elektrana Zaporožje, koju je Moskva zauzela ubrzo nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, postala je česta meta, izazivajući zabrinutost međunarodnih posmatrača zbog potencijalne nuklearne katastrofe slične Černobiljskom incidentu.

Pretnja dronovima

U najnovijem uznemirujućem incidentu u aprilu, elektrana je bila meta napada dronom, pri čemu su se obe strane međusobno optuživale. Bivši glavni nuklearni inspektor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Robert E. Keli, nazvao je kamikaze napad dronom na Zaporožje "činom ludila". IAEA je potvrdila da nije bilo strukturnih oštećenja nakon aprilskog incidenta, ali je napad snažno osuđen.

Smanjenje faktora rizika

Uprkos okupaciji Moskve, osoblje elektrane većinom je ostalo na svom radnom mestu, smanjujući rizik od nepropisnog postupanja. Takođe, snabdevanje električnom energijom tokom prethodnih prekida u Zaporožju preusmereno je sa drugih izvora, što smanjuje šanse za opasne kvarove. Trenutno su svi reaktori u Zaporizhzhiji u režimu mirovanja, za razliku od reaktora Černobilja, koji je bio potpuno operativan u vreme nesreće 1986. godine.

Mere nuklearne bezbednosti u Evropi

S obzirom na potencijalne rizike, evropske zemlje, uključujući one bez nuklearnih reaktora, intenzivirale su koordinaciju za pripremljenost za nuklearne hitne situacije. Evropski aranžmani za radiološku i nuklearnu pripremljenost i odgovor (EURONER) i glave evropskih kompetentnih vlasti za radiološku zaštitu (HERCA) aktivno su uključeni u usklađivanje i razmatranje strategija odgovora u slučaju nuklearne nesreće u Ukrajini.

Plan reagovanja na nuklearne incidente

Specijalista za hitne slučajeve Jan Johanson istakao je važnost pripremljenosti, navodeći da bez obzira na ozbiljnost incidenta, postojalo bi dovoljno vremena za prikupljanje informacija pre nego što dođe do stvarnog curenja radijacije. Koordinacija i komunikacijski napori značajno su se povećali od nesreće u Fukušimi 2011. godine, sa međunarodnim smernicama koje obično uspostavlja IAEA.

Zaključno, iako napadi na nuklearnu elektranu Zaporožje i dalje izazivaju brigu, implementacija mera bezbednosti i planova pripremljenosti širom Evrope ima za cilj da ublaži potencijalne rizike povezane sa takvim incidentima.

BONUS VIDEO