OPASNE PARALELE IZMEĐU PUTINOVIH AMBICIJA U UKRAJINI I SIJEVIH PRETENZIJA NA TAJVAN: "Svako kome je do demokratije, na ovo mora da obrati pažnju"

Kada je bivši portparol predsednika Tajvana Kolas Jotaka gledao nedavni intervju Takera Karlsona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pala joj je jedna misao.

„Putin i Si Đinping su slični“, rekla mi je. „Zato što obojica veruju da predstavljaju staru imperijalnu moć u svojim zemljama. I oni su izabrani lideri koji mogu da brane svoje zemlje od stranih sila. Oni misle da su izabrani. I žele da zauvek ostanu na vlasti. Ali ovo je zastrašujuće. A ovo je besmislica.”

Glupost ili ne, Putinova brutalna invazija na Ukrajinu sada je ušla u treću godinu, koštajući desetine hiljada života i stotine milijardi dolara – i sve više.

Putin je pravdao svoju vojnu agresiju na Ukrajinu, delimično pozivajući se na istorijske pritužbe i nacionalizam. Njegovo obrazloženje odražava narativ kineskog lidera Si Đinpinga, koji dosledno postavlja zahtev Pekinga nad Tajvanom kroz sočivo istorijskog prava i nacionalnog podmlađivanja.

„Svako kome je stalo do demokratije, kome je stalo do ljudskih prava, mora da obrati pažnju“, upozorio je Kolas – misleći na paralele između Putinovih opravdanja za njegovu invaziju na Ukrajinu i Sijeve retorike oko Tajvana – i pretnje ambicijama autokratskih lidera predstavljaju tim demokratijama.

Ranije ovog meseca, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg dao je slično upozorenje, ukazujući na Putinovu posetu Pekingu 2022. godine, nekoliko dana pre nego što je započeo svoju invaziju na Ukrajinu u punom obimu.

„(Putin) je potpisao sporazum sa predsednikom Sijem u kojem su jedni drugima obećali partnerstvo bez ikakvih ograničenja“, rekao je Stoltenberg na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„I ono što vidimo je da Kina i Rusija (postaju) sve bliže i bliže. Dakle, naravno, ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini, to nije izazov samo za Ukrajince… to šalje poruku ne samo Putinu, već i Siju da kada koriste vojnu silu, dobijaju ono što žele.

„Ono što se danas dešava u Ukrajini može se desiti sutra na Tajvanu.

Kineska vladajuća Komunistička partija kaže da je samoupravna demokratija Tajvana deo njene teritorije, uprkos tome što je nikada nije kontrolisala, i obećala je da će zauzeti ostrvo, silom ako bude potrebno

Kina je odustala od poređenja Tajvana i Ukrajine, ističući da samo nekoliko zemalja priznaje suverenitet ostrva.

Ali zabrinutost oko potencijalnih paralela između Tajvana i Ukrajine – ili beleški koje Si možda vodi posmatrajući reakciju sveta na ruski rat – pojačana je Kinom i sopstvenim odgovorom Sija na njega.

Peking je odbio da osudi invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je tvrdio da podržava teritorijalni integritet zemalja prema međunarodnim normama. Takođe je tvrdila da je nepristrasna u sukobu, ali je nastavila da jača svoje ekonomske, strateške i diplomatske veze sa Rusijom – postavši ključni ekonomski spas za ekonomiju pogođenu sankcijama.

Zablude o nacionalnom identitetu

Putinov intervju sa Karlsonom bio je softbol afera, kažu kritičari, pružajući platformu ruskom predsedniku da izloži svoje teritorijalne ambicije u vezi sa Ukrajinom.

Foto: Tanjug/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

 

Govorio je o istorijskom pravu, odbacio spoljno mešanje i opravdao ničim izazvanu brutalnost Rusije prema svojoj bivšoj sovjetskoj državi kao neophodnoj za zaštitu njenih nacionalnih interesa.

I otišao je još dalje – iznoseći ono što su mnogi smatrali bizarnim argumentom da se ukrajinski vojnici koji u masama ginu da bi odbranili svoju demokratsku domovinu zapravo identifikuju kao Ruse.

„Odjednom su ukrajinski vojnici odande vrištali na ruskom. Savršeni Rusi, govoreći Rusi se ne predaju, i svi su poginuli. I dalje se izjašnjavaju kao Rusi. Ovo što se dešava je u izvesnoj meri element građanskog rata“, rekao je Putin.

Putinovi kritičari kažu da izgleda da živi u svom vlastitom autokratskom svetu fantazije, okružen eho-komorom ulizica (Carlson, očigledno jedan od njih), koji su ili previše zaluđeni ili se previše plaše da se suprotstave Putinovom prikazivanju Ukrajine kao inherentno ruski, čiji se građani još uvek identifikuju kao takvi.

Bio sam na terenu 2014. i 2022. izveštavajući o ratu Rusije protiv Ukrajine i primetio potpuno suprotno osećanje.

Nijedan Ukrajinac mi nije rekao da se identifikuju kao Rusi. Svi koje sam intervjuisao strastveno su (na ukrajinskom) govorili o svojoj žestokoj mržnji prema Rusima koji su bombardovali i brutalizirali njihovu naciju oštećenu borbom – razbijajući porodice i čitave zajednice bore se sa neopisivim gubitkom.

Posmatrači veruju da je javno mnjenje malo važno liderima poput Putina i Sija, koji su uspeli da konsoliduju skoro apsolutnu moć suzbijanjem neslaganja, kontrolom protoka informacija i suzbijanjem potencijalnih pretnji.

Za Putina, istorijske veze Ukrajine sa Rusijom duboko su ukorenjene u vekovima zajedničke istorije, kulturnih razmena i političkih saveza – dovoljno da opravda njeno uključivanje u rusku sferu uticaja. Ukrajina, iako je nekada bila deo Sovjetskog Saveza, ima dugu i složenu istoriju koja uključuje periode nezavisnosti i strane vladavine.

Slično, Si je povezao „ponovno ujedinjenje“ sa Tajvanom u svoju sveobuhvatnu strategiju za „nacionalno podmlađivanje Kine“.

Tajvan, koji je hiljadama godina bio naseljen domorodačkim stanovništvom, anektirao je 1683. dinastija Ćing, koja je vladala ostrvom više od 200 godina – a da ga nije u potpunosti kontrolisala – pre nego što ga je ustupila carskom Japanu 1895. godine.

Ostrvo je ostalo japanska kolonija pola veka sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je došlo pod kontrolu kineske vladajuće nacionalističke vlade.

Godine 1949, nakon poraza od komunista u kineskom krvavom građanskom ratu, general Čang Kaj Šek i njegove nacionalističke snage pobegli su na Tajvan, premestivši sedište vlade Republike Kine na ostrvo.

Si je poigrao istorijske veze Tajvana sa kopnom i ojačao dugogodišnju retoriku Komunističke partije oko preuzimanja kontrole nad ostrvom.

„Nastavićemo da težimo mirnom ujedinjenju sa najvećom iskrenošću i najvećim naporom, ali nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile i zadržavamo mogućnost da preduzmemo sve neophodne mere – ovo je usmereno isključivo na mešanje spoljnih snaga. i nekoliko separatista koji traže nezavisnost Tajvana“, rekao je Si u govoru 2022. na velikom partijskom skupu.

Takođe je pokušao da glumi zajednički identitet. „Ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza su Kinezi i dele prirodni afinitet i nacionalni identitet izgrađen na srodstvu i uzajamnoj pomoći. To je činjenica koju niko ili bilo koja sila nikada ne može promeniti“, rekao je Si 2019.

Istraživanja tajvanskog Nacionalnog centra za proučavanje izbora Univerziteta Čengči, koji prati promene u samoidentitetu ljudi na Tajvanu od 1992. godine, pokazuju da se 2023. skoro 62% ljudi na Tajvanu identifikovalo isključivo kao Tajvanci, a oni koji su se identifikovali kao Kinezi u 2,4%, što je najniži nivo svih vremena. Kina za ovo krivi koruptivni uticaj takozvanih spoljnih sila poput Sjedinjenih Država.

Strahovi da će Tajvan postati „sledeći Hong Kong“ koji je u velikoj meri podstakao ponovni izbor predsednice Cai Ing-ven 2020. i pomogao njenoj Demokratskoj progresivnoj stranci da obezbedi treći predsednički mandat bez presedana ove godine – uprkos onome što je Tajpej opisao kao koordiniranu kampanju vojnog zastrašivanja i dezinformacije od strane Pekinga.

Foto: Tanjug/AP

 

Ovi rezultati naglašavaju ključnu karakteristiku političkog pejzaža Tajvana: da mnogi građani neguju svoje demokratske institucije, slobode i poseban identitet.

Takvo osećanje je verovatno nebitno za Sija, koji je u suštini obezbedio doživotnu vlast jednog čoveka na kopnu.

Jedno široko rasprostranjeno gledište – na Tajvanu i van njega – jeste da je Si odlučan da uvede Tajvan u kinesku komunističku orbitu do 2049. godine – 100. godišnjice partijske vladavine nad kontinentalnom Kinom. Sve manje, kažu posmatrači, potkopali bi autoritet Pekinga - i Sijevo vođstvo.

Slavljena prošlost, neizvesna budućnost

Koristeći slike prošlosti veličine u odnosu na Zapad, i Si i Putin nastoje da ojačaju svoj legitimitet za domaću publiku i projektuju snagu suočeni sa trvenjima sa Zapadom.

Ukazivanje na takozvani istorijski kontinuitet im takođe omogućava da uokvire trenutne geopolitičke akcije kao deo prirodnog oživljavanja uticaja njihovih zemalja na svetskoj sceni – pomažući da se opravdaju asertivne spoljne politike i izazovi zapadnoj dominaciji.

Danas Si širi kinesku vojsku tempom kakav svet nije video tokom jednog veka – još od pre Drugog svetskog rata.

Dugogodišnji kineski analitičar Stiv Tsang, autor knjige „Ako Kina napadne Tajvan“, jednom mi je rekao da je Sijevo vojno povećanje, za poređenje, veće od nacističke Nemačke i carskog Japana zajedno. Si već komanduje najvećom svetskom mornaricom i njegove ambicije u nuklearnom, svemirskom i AI ratovanju napreduju brzinom munje.

Ven-Ti Sung, saradnik Globalnog kineskog čvorišta, Atlantskog saveta, naglašava potrebu za demokratskim jedinstvom kako bi se odvratila autoritarna agresija, posebno navodeći Sijevo asertivno vođstvo i njegove implikacije na Tajvan.

„Liderstvo Si Đinpinga karakteriše visok stepen projektivnog samopouzdanja. Čujete kako Si Đinping govori o tome da se Istok uzdiže, a Zapad sve vreme opada“, kaže on.

„Sa tim povećanim projektovanim poverenjem dolazi i do povećane potražnje za rezultatima koje treba da pruži i Si Đinping, zbog čega vidite da je Si Đinping mnogo manje strpljiv po pitanju Tajvana.

Kao prvo, Tajvan je dobio značajnu međunarodnu podršku, iako nezvanično, uključujući i Vašington, što je komplikovalo svaki pokušaj Pekinga da nasilno pripoji ostrvo. Pored toga, posvećenost SAD da snabde Tajvan sredstvima za odbranu u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom dodatno razlikuje situaciju od one u Ukrajini.

Međutim, kako se ostatak sveta ponaša prema Putinu i znacima Sijeve agresije oko Tajvana i u širem regionu moglo bi da utiče na Ksijevu računicu, kažu stručnjaci.

A za one koji primećuju kako Putinovo odbacivanje Ukrajine kao „veštačke države” odražava Sijevo insistiranje da su sva pitanja povezana sa Tajvanom „unutrašnja pitanja”, ti beskompromisni stavovi izazivaju zabrinutost.

Mnogi ovde na Tajvanu strahuju da je samo pitanje vremena kada će Si, poput Putina, svoje reči sprovesti u delo, piše CNN. 

BONUS VIDEO: