TEŠKO NAMA! Čeka nas kataklizma u 2023.! Čuveni britanski naučnik tvrdi da nam prete rekordne vrućine, velike suše, uragani, inflacija i nemiri zbog hrane!

U 2023. globalno zagrevanje će se neumoljivo nastaviti: katastrofalni vremenski događaji će ugroziti Zemlju kao prepoznatljiv podsetnik na ubrzavanje klimatskih promena, primetio je britanski naučnik Bil MekGvajer, vulkanolog i klimatski naučnik, u članku za časopis Vajred.

Prema NASA-i, 2022. je bila jedna od najtoplijih godina ikada zabeleženih na Zemlji. MekGvajer ističe da je ovo neverovatna činjenica jer je ponavljajući klimatski obrazac u tropskom Pacifiku (poznat kao ENSO – južna oscilacija El Ninja) bio u hladnoj fazi, prenosi Jutarnji list.

Tokom ove faze, nazvane La Ninja, vode ekvatorijalnog Pacifika su primetno hladnije nego inače, što utiče na vremenske obrasce širom sveta. La Ninja pomaže u regulisanju globalnih temperatura. To znači da smo, uprkos toplotnim talasima, ekstremnim požarima i neviđenim sušama, zapravo bili pošteđeni najgoreg, tvrdi britanski naučnik.

On dalje navodi da ga zapravo plaši činjenica da će se ovaj period La Ninje završiti i na kraju preći u poznatiji El Ninjo, zbog čega vode ekvatorijalnog Pacifika postaju mnogo toplije. Kada se to desi, ekstremno vreme koje je mučilo našu planetu u protekle dve godine će izgledati beznačajno.

Trenutne prognoze sugerišu da će se period La Ninja nastaviti početkom 2023. godine, što je na sreću jedan od najdužih perioda. La Ninja je počela u proleće 2020.

Dakle, ekvatorijalni Pacifik ponovo počinje da se zagreva. Bez obzira na to da li postane dovoljno vruće da se razvije pun El Ninjo, godina koja je pred nama ima veoma dobre šanse, bez obzira na efekat hlađenja La Ninje, da bude najtoplija u istoriji.

Foto: twitter.com/Guru Toocool

 

Prosečan porast temperature od 1,5°C na globalnom nivou generalno se smatra granicom preko koje klimatski slom postaje opasan. Razbijanjem pomenutog broja, naša nekada stabilna klima počinje ozbiljno da se urušava i postaje sveprožimajuća. Utiče na apsolutno sve i uvlači se u svaki aspekt našeg života.

U 2021. ova cifra (u poređenju sa prosekom između 1850. i 1900. godine) iznosila je 1,2°C, dok je 2019. godine, pre početka La Ninje, bila zabrinjavajuće visokih 1,36°C.

Sasvim je moguće da ćemo se prvi put približiti ili čak premašiti 1,5°C.

Šta to tačno znači? Prema rečima MekGvajara, on se nimalo ne bi iznenadio da bude oboren rekord za najvišu temperaturu, koja trenutno iznosi 54,5°C. a snimljen je u kalifornijskoj Dolini smrti. To bi se vrlo lako moglo dogoditi na Bliskom istoku ili južnoj Aziji, gde se predviđa da će temperature porasti iznad 55 °C. U Velikoj Britaniji temperature bi mogle porasti iznad 40 stepeni Celzijusa, a delovi Evrope bi mogli da dožive 50 stepeni po prvi put u istoriji.

Visoke temperature će neizbežno dovesti do teške suše, što znači nesigurnost hrane zbog smanjenog prinosa useva. Još jedna runda loše žetve, nakon katastrofalne 2022. godine, mogla bi biti katastrofalna, upozorava MekGvajer.

Shodno tome, nestašica hrane u većini zemalja mogla bi da izazove građanske nemire, dok će porast cena u razvijenim zemljama značiti inflaciju i rast troškova života.

Jedan od najteže pogođenih regiona biće jugozapad Sjedinjenih Država. Najduža suša u poslednjih 1.200 godina trajala je 22 godine, pri čemu je nivo jezera Mid na reci Kolorado smanjen toliko da je kapacitet proizvodnje električne energije na brani Huver pao za skoro polovinu.

Foto: pixabay.com

 

Ako se suša nastavi, brana Glen Canion, na jezeru Pauel, predviđa se da će prestati da proizvodi struju 2023. godine. Isto bi se moglo dogoditi i sa Huver branom godinu dana kasnije. Zajedno, ova jezera i brane obezbeđuju vodu i struju milionima ljudi u sedam američkih država, uključujući Kaliforniju. Pad u snabdevanju bio bi katastrofalan za poljoprivredu, industriju i stanovništvo u regionu.

La Ninja je uticala na ograničavanje razvoja uragana u Atlantiku, pa se može očekivati povećanje aktivnosti uragana.

Porast globalnih temperatura koji se očekuje 2023. mogao bi izazvati ekstremno zagrevanje površinskih voda Atlantika i Meksičkog zaliva. Ovo bi pogodovalo formiranju i postojanju superuragana, jakih vetrova i olujnih udara dovoljno jakih da unište veliki američki grad ako udare na kopno.

Direktni pogoci su retki, najbliže se dogodilo 1992. kada je uragan Endrju pogodio južno od Majamija. Tada je uništeno 60.000 domova i oštećeno 125.000 kuća. Današnji uragani su jači i vlažniji, pa ako bi superoluja pogodila veliki grad 2023. godine, posledice bi verovatno bile kataklizmične.

Bonus video: