AVGANISTAN PREPUŠTEN NA MILOST I NEMILOST TALIBANIMA! Rusija optužila Ameriku da stoji iza pada Kandahara, zvaničnici SAD u šoku: DOŽIVLJAVAMO PONIŽENJE KAO 1975!

Foto: Tanjug/AP

Talibanski militanti, koji su od trenutka kada je na proleće američki predsednik Džo Bajden objavio da će se vojska SAD povući iz te ratom uništene države u jugozapadnoj Aziji, osvojili su ogromna prostranstva u svojoj zemlji, uključujući i ključne gradove - Herat, Laškarg, Kandahar, Gazni i na kraju Feruz Koh, što je svet dočekao sa ogromnom zebnjom.

Uloga Amerike u napredovanju Talibana

Mnogi se pitaju zbog čega je Amerika dozvolila takav scenario i da li se iza toga krije i spremnost SAD da priznaju Talibane kao vodeću silu u zemlji, posebno nakon što je Bajden sredinom ove nedelje poručio kako je na snagama avganistanske vlade da stanu na put bilo kakvoj pretnji, pa i onoj koja dolaze od talibanskih militatanata. 

Istovremeno, Ruska Federacija, čije je Ministarstvo spoljnih poslova ranije istaklo kako je potez SAD da se povuku iz Avganistana u stvari priznanje neuspeha misije, optužila je  Ameriku da je "čilo i veselo pripremala pad Kandahara", jednog od gradova u nizu koji su završili u rukama Talibana. 

Foto: Tanjug/AP

- Zauzimanje Kandahara pokazuje ono o čemu smo govorili, a to je da on nije zauzet u borbenim dejstvima i hrabrom otporu aganistanskih trupa, već usled bekstva te iste avganistanske vojske koju su čilo i veselo pripremali Amerikanci i NATO - rekao je specijalni izaslanik ruskog predsednika i direktor Drugog azijskog odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije Zamir Kabulov.

On smatra da zauzimanje Kandahara ne znači da je pokret "Taliban", inače organizacija koja je zabranjena u Rusiji, spreman da zauzme avganistansku prestonicu.

- Militanti to neće biti u stanju da urade u doglednoj budućnosti - poručio je Kabulov, međutim, pojedini američki zvaničnici, posebno oni iz redova Bajdenovih kritičara veruju kako trenutne akcije američke administracije govore u prilog tome da je osvajanje Kabula na pragu. 

Evakuacija američkih diplomata  

Naime, u jeku borbi na avganistanskom tlu Amerika je shvatila ozbiljnost situacije i naredila hitnu evakuaciju svog osobalja iz prestonice azijske zemlje, Kabula. Znak za alarm bio je pad strateškog grada Gaznija, što se dogodilo u četvrtak. U pitanju je deveto pokrajinsko središte koje su Talibani osvojili za nedelju dana, pa su američke obaveštajne službe objavile da bi u njihove ruke prestonica mogla da padne za manje od 90 dana.

Gazni je smešten na svega 150 kilometara jugozapadno od Kabula na antičkom putu koji povezuje Kabul s Kandaharom, gradom s gotovo pola miliona stanovnika. On je smešten na jugu zemlje i ujedno je i središte provincije Kandahar. Takođe je pao u ruke Talibana. 

- Talibani su zauzeli vladine kancelarije u Gazniju nakon teških borbi - kazao je avganistanski bezbednosni funkcioner, na šta je reagovala ambasada SAD u Kabulu.  

- Ambasada poziva svoje građane koji se nalaze u Avganistanu da odmah napuste tu zemlju koristeći dostupne komercijalne letove - stoji u obaveštenju te ustanove, međutim, Bajden ništa nije hteo da prepusti slučaju, pa je najavio da će na avganistansko tlo poslati 3.000 pripadnika američkih snaga kako bi pomogli bezbednu evakuaciju svojih sunarodnika.     

- Za potrebe evakuacije američkog diplomatskog osoblja iz Kabula 3.000 američkih vojnika osiguravaće aerodrom, 1.000 njih biće u Kataru za tehničku i logističku podršku, a još 4.000 će ih biti u pripravnosti u Kuvajtu za eventualno slanje pojačanja - stoji u saopštenju Bele kuće. 

Pomoć Amerikancima je obećala Kanada, dok su i druge zemlje najavile evakuaciju sopstvenog stanovništva. Tako će Britanija rasporediti oko 600 vojnika radi evakuacije njenih državljana, a slično nameravaju da postupe i druge ambasade.

Dramatičan razvoj situacije u Avganistanu mnogima je u SAD probudio bolna sećanja na pad Sajgona. Tog događaja se Amerikanci sećaju s gorčinom u grlu budući da on označava trenutak kada su posle 10 godina rata oni morali da priznaju poraz u Vijetnamskom ratu i da se poput najvećih gubitnika povuku iz prestonice te zemlje. 

- Poslednje vesti o evakuaciji i naglom slanju vojske izgledaju kao priprema za pad Kabula. Odluke predsednika Bajdena guraju nas prema još gorem nastavku ponižavajućeg pada Sajgona 1975. - rekao je vodeći republikanski senator Mič Mekonel.

 

Sa tim su se složili i mnogi drugi zvaničnici koji su na Tviteru podelili čuvenu fotografiju kako se američke diplomate povlače iz Sajgona preko krova diplomatskog predstavništva u toj zemlji kako bi ih helikopter odvezao na bezbedno. 

Tada su se, kako je navedeno, obistinile reči nekadašnjeg vijetnamskog čelnika Ho Ši Mina, koji je poručio svojim neprijateljima. 

- Ubićete deset naših ljudi, a mi ćemo ubiti jednog vašeg, i na kraju ćete se vi umoriti - poručio je Ho Ši Min Amerikancima i pokazalo se da je bio u pravu - Amerikanci su bili primorani da iz Vijetnama povuku poslednje od 2,7 miliona američkih ratnika, koliko ih se u toj zemlji promenilo tokom ratne decenije.

Više od 58.000 američkih vojnika je poginulo u Vijetnamu, čiji je narod po drugi put u jednoj generaciji pobedio supersilu. Prethodno je 1953. proterana francuska kolonijalna vojska. 

Pakao ako Talibani zavladaju zemljom 

Što se tiče Avganistana, aktuelnu krizu u toj zemlji mediji su već nazvali talibanskim blickrigom, budući da su pripadnici te militantne grupe bukvalno "pregazili" 15 od 34 pokrajinska glavna grada. Kandahar se sada smatra središtem tih boraca koji se smatraju zagovornicima najstrožeg šerijata. Zbog toga su juče reagovale Ujedinjene nacije koje su upozorile i Talibane i svet da bi, ukoliko oni zavladaju zemljom, to imalo katastrofalne posledice po stanovništvo.    

Foto: Tanjug/AP

Katar, domaćin održanih političkih pregovora između zaraćenih strana u Avganistanu, u petak je izdao saopštenje u kom 13 izaslanika, uključujući EU i UN, pozivaju talibane da smesta prekinu napade na urbana središta.

Takođe, pakistanski premijer Imran Kan je rekao da su ga talibani obavestili da neće pregovarati s vladom u Kabulu sve dok je na vlasti predsednik Ašraf Gani.

Gani je, pritom, više puta kazao da će predati vlast demokratski izabranom nasledniku.

Inače, islamistička skupina Talibani vladala je zemljom od 1996. do 2001, ali čak ni tada nije kontrolisala čitav sever zemlje, a sada je na pragu da to učini. Pred njihovim naletom na hiljade ljudi panično beži u strahu od brutalnog režima.