Klinton je savetovao Aliju da ŽRTVUJE SREBRENICU! Zbog čega je istina na levoj obali Drine godinama skrivana?

Foto: Tanjug/K.SOFTIĆ/profimedia/printscreen

Srebrenica

Njih 22 je zarobljeno, a tela im nikad nisu pronađena. U ovom kraju, pokraj Drine, tako su u julu 1995. godine počeli da tuguju prvo Srbi za svojim mrtvima. Ovaj mesec, posle upada srpskih snaga u Srebrenicu, za svetske sile postao je mesec koji označava "nepisano i ekskluzivno pravo" samo za muslimanske žrtve iz srebreničkog kraja.

Činjenica je da su u tom ratnom vihoru, na levoj obali Drine, Orićevi bojovnici pobili više od 3.200 Srba, uglavnom civila i nejači. Ti, i takvi fakti, i dalje su na margini, ne samo politike, već i pravosuđa, i međunarodnog i domaćeg.

Brojka od "8.000 ubijenih Srebreničana u julu 1995. godine", u svetskim krugovima je odavno "zakovana". Iz stenograma do kog su svojevremeno došle "Novosti", jasno se vidi da su Alija Izetbegović i njegov ratni komandant Rasim Delić, kao i neki članovi Predsedništva BiH, posle pada Srebrenice, tvrdili da je u pitanju - "najviše 3.000 pobijenih Srebreničana".

Foto: youtube.com/printscreen

Spomen ploča

- Muslimanska vojska, u Srebrenici, uoči njenog pada u julu 1995. godine, imala je više naoružanja i municije nego čitava Armija BiH 1993. - stoje u stenogramu, pored ostalih, i ove Delićeve reči.

Bila je Srebrenica, zapisaće kasnije i mnogi Unproforovi oficiri na terenu, "puna kao šibica naoružanja i tehnike", koji su u nju stizali u vreme dok je, zvanično, bila "zaštićena zona UN". Iz iste te zone činjeni su mnogobrojni zločini nad Srbima za koje niko nije odgovarao, dok su, u suprotnom slučaju, za stradanje muslimana osuđeni mnogi ljudi, od najviših vojnih, civlnih, policijskih zvaničnika do običnih boraca.

Da je istina skrivena daleko od očiju svetske javnosti posvedočio je autoru ovih redova i ratni načelnik policije u Srebrenici Hakija Meholjić, koji je preminuo u Kliničkom centru u Tuzli u novembru prošle godine, posle teškog moždanog udara. Među retkima, imao je hrabrosti da progovori, prvo u dokumentarnom filmu "Izdani grad Srebrenica", a zatim i u razgovoru za "Novosti".

Posvedočio je o susretu srebreničke delegacije u Sarajevu sa Alijom Izetbegovićem, septembra 1993, naglašavajući da je ubrzo posle emitovanja tog filma dobijao pretnje sa svih strana. Potvrdio nam je Meholjić svaku reč koju je prethodno izgovorio u tom dokumentarcu:

Foto: youtube.com/Journeyman Pictures

Vojnici UN

- Kod Alije smo bili u septembru 1993. godine, o tome zna i srpska vojska, a nismo otišli tek tako, već u organizaciji Unprofora, helikopterom. Zbog te naše posete bila su zaustavljena i borbena dejstva oko Sarajeva. To je sve suva istina, pa svedočanstva koja sam dao, tada i u drugim prilikama, dok je Alija još bio živ, a nikad ih nije osporio, pouzdana su da pouzdanija ne mogu biti - govorio nam je za života Meholjić.

Nikada neće, kako nam je rekao, zaboraviti Izetbegoviće reči, posle uobičajenog pozdrava, koje su mu odzvanjale u ušima.

- Imam ponudu od Klintona da se Srebrenica žrtvuje - preneo nam je Meholjić Alijine reči, dodavši da je zatim rekao kako će biti poklano 5.000 muslimana i da će uslediti intervencija NATO na srpske snage, svuda po Bosni i Hercegovini.

Foto: www.profimedia.rs

Naser Orić

Druga Alijina ponuda, kako je tvrdio, bila je zamena Srebrenice za Vogošću.

- Rekli smo mu da mi nemamo pravo da odlučujemo u ime naroda ni o kakvoj zameni teritorija - svedočio nam je ovaj Srebreničanin, koji je otvorio dušu, jer, kako je isticao, nije mogao da sluša laži lažnih muslimanskih patriota, koje su se tako užasno odnosile prema sopstvenom narodu.

Meholjić, kome su u ratu nastradali gotovo svi najmiliji, govorio je da je istina neophodna jer bez nje nema budućnosti ni za Srbe ni za Bošnjake.

VRS PROPUŠTALA KONVOJe UNHCR

SRBI su u jeku najvećih stradanja od Orićevih snaga propuštali konvoje sa hranom UNHCR za muslimane u Srebrenici. Da sve bude kako treba potrudila se Vojska Republike Srpske, a prve konvoje je, lično, ispratio tadašnji komandant Drinskog korpusa VRS general Milenko Živanović.

ORIĆEVA ZLODELA

OSLOBAĐAJUĆE presude za Nasera Orića, od Haga do Sarajeva, koji je bio optužen za zločine nad Srbima, za iole upućenog u krvavi rat u BiH deluju, u najmanju ruku, čudno. Još čudnije je to što niko od Orićevih saboraca, uključujući i najbliže saradnike, nije odgovarao zbog ubistava, mučenja, pljačkanja i iživljavanja nad sopstvenim narodom u Srebrenici i okolini, o čemu je i Izetbegovićeva tajna služba (AID) prikupila obimnu dokumentaciju.

Foto: Tanjug/AP

Ratko Mladić

VULIN: U BiH pet godina ĆUTE

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin kritikovao je juče vlasti BiH zbog toga što niko nije procesuiran za napad iz 2015. godine na tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici.

Foto: printscreen

Aleksandar Vulin

- Niko nije uhapšen ni osuđen, niko u službama Bosne i Hercegovine nije ni pokušao da sazna imena nalogodavaca i izvršilaca. Niko od bošnjačkih političara nije se izvinio ili pokazao žaljenje, ćutali su baš kao što su mirno posmatrali kako rulja napada premijera Srbije - rekao je Vulin.

Džonson

Britanski premijer Boris Džonson pozvan je da se izvini za članak koji je napisao 1997. godine o događajima u Srebrenici. Poslanik laburista Toni Lojd, zajedno sa 30 poslanika, zatražio je ovo zbog teksta u listu Ottawa Citizen, u kome je Džonson "ove muslimane" opisao kao "ne baš anđele".

Foto: Tanjug/AP

Boris Džonson

Potočari

U Potočarima je juče održana komemoracija nastradalima u Srebrenici u julu 1995. Nakon intoniranja himne BiH, prisutni su molitvom i minutom ćutanja odali počast nastradalima. U sakralnom delu Memorijalnog centra zatim su sahranjeni posmrtni ostaci devet identifikovanih osoba.

Foto: twitter.com/S_Rabinal

Potočari

Zbog epidemioloških mera komemoraciji nisu prisustvuvale strane delegacije i diplomate.

KLjUČNI DATUMI

• 16. jula 1995 Radovana Karadžića, tadašnjeg predsednika Republike Srpske, i general-pukovnika Ratka Mladića Tužilaštvo u Hagu optužilo je "za napad na zaštićenu zonu Srebrenica, koji je počeo 6. jula 1995. godine".
• 2. avgusta 2001. Haški tribunal je na 46 godina osudio generala Radoslava Krstića, ratnog komandanta Drinskog korpusa VRS, što je prva presuda tog suda za genocid.
• 19. aprila 2004. kazna generalu Krstiću smanjena je za 11 godina, a dve trećine kazne mu ističe naredne godine.
• 11. jula 2010. tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić bio je na komemoraciji u Potočarima.
• 11. jula 2015. na komemoraciji je bio tada predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je, mučki, napadnut. Za taj slučaj ne samo što niko nije osuđen, već nije ni rasvetljen, mada je u Potočarima toga dana bilo raznih "bezbednjaka".
• 22. novembra 2017. Haški tribunal (MKSJ) je "zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti" osudio generala Mladića na doživotnu robiju.