ONA JE MEĐU PRVIMA UŠLA U "RIBNIKAR" NAKON MASAKRA: Trudim se da zaboravim, ali neću nikad - to je kolektivna trauma i moja lična koju i danas preživljavam!

Majorka policije Bojana Otović Pjanović preživljava traumu i godinu dana nakon stravičnog događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ona je bila među prvima koji su stigli na lice mesta, nekoliko minuta nakon što je devetoro đaka i čuvar ubijeno. Kako je ispričala, taj kobni 3. maj počeo je kao svaki drugi radni dan, a završio se kao dan koji će zauvek obeležiti sećanje svih onih koji su ga doživeli.

- Taj kobni 3. maj ćemo, sigurna sam, dobro zapamtiti jer je to kolektivna trauma i moja lična trauma koju sam doživela i preživljavam i dan danas. Želim da živim u ubeđenju da se nikada više tako nešto neće dogoditi... - kaže majorka policije Bojana Otović Pjanović.

Uverenje u lažnu prijavu

Kada su dobili informaciju o pucnjavi u školi, Otović Pjanović nije želela da prihvati da se nešto tako strašno zaista dogodilo. Putem do škole, stigle su potvrde o masakru, a čak i dečak masovni ubica je sam prijavio policiji svoj zločin. Majorka policije se i danas trudi da zaboravi prizore koje je zatekla po ulasku u školu, ali sećanje na te trenutke je i dalje sveže.

- Odmah smo krenuli na lice mesta. Na putu do škole smo već dobili zvanične informacije da se desio masakr kao što i jeste i da je povređeno i lišeno života više učenika škole, jer se i dečak masovni ubica sam prijavio policiji rekavši da je učinio to što je učinio - priča ona i dodaje da se trudi da zaboravi slike i prizor koji je zatekla po ulasku u školu.

- Svi smo bili u iščekivanju da će to biti neka dezinformacija. Međutim, ulazak u školu, zaticanje prizora koji se trudim da zaboravim, ali neću nikada. Pa nadalje, da ne govorim, u učionici u kojoj je bilo odeljenje sedmo dva, stravičan prizor... - kaže Otović Pjanović.

Teškoće pričanja o traumi

Otović Pjanović ističe da joj je veoma teško da govori o celom događaju, ali ističe da je scena bake koja čeka i ponavlja ime svoje unučice jedna od najupečatljivijih slika koju nosi sa tog dana. Nadalje, ulazak u učionicu u kojoj se odigrao stravičan prizor ostavio je dubok trag u sećanju majke policije.

- Najupečatljivija slika bila mi je, valjda je to bilo onaj sami trenutak kada sam sa kolegama došla na mesto događaja, baka koja stoji, čeka i ponavlja ime svoje unučice - priseća se majorka policije. 

Potraga za odgovorima

"Zašto?" - pitanje koje i danas postavljaju mnogi. Otović Pjanović ističe da mnogi traže odgovore na pitanje zašto se ovakav događaj desio i šta je moglo da se učini da se spreči. Ovo pitanje i dalje ostaje nerazrešeno, a traženje odgovora je deo procesa suočavanja sa traumom.

Obeležavanje godišnjice masakra

Danas se obeležava prva godišnjica masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Ispred škole, postavljene su fotografije i imena ubijene dece i čuvara, a ljudi ostavljaju cveće i pale sveće u znak sećanja. Na svim programima u Srbiji, u 8:41, prekinut je program na minut, dok su se sirene za uzbunu čule i ispred škole. U Tašmajdanskom parku, postavljen je video-bim sa fotografijama stradalih, kako bi se odao počast i sećanje na nevine žrtve.

BONUS VIDEO