ODRŽANA KOMEMORACIJA U NARODNM POZORIŠTU: Velikog pisca ispratii uz POTRESNA PISMA i sećanja kolega

Komemoracija Irfanu Horozoviću održana je u Narodnom pozorištu u Sarajevu, u organizaciji Bošnjačke zajednice kulture, Društva pisaca Bosne i Hercegovine i PEN centra Bosne i Hercegovine – institucija čiji je Horozović bio cenjeni član i saradnik. Pripovedač, romanopisac, esejista, pesnik i dramski pisac Irfan Horozović preminuo je 2. decembra u Sarajevu, u 78. godini života.

Predsednik Društva pisaca u BiH, Muhamed Ćurovac, istakao je da će se Horozovićevo ime i delo trajno pamtiti kao jednog od najznačajnijih pisaca Bosne i Hercegovine. On je naglasio da će Društvo pisaca i u budućnosti kroz različite programe i saradnju sa naučnim institucijama podsticati proučavanje i valorizaciju njegovog književnog opusa, prenosi avaz.ba.

Foto: facebook.com/Irfan Horozovic

Predsednik Kulturnog foruma BiH, Ibrahim Spahić, rekao je da je Horozović bio čovek tri reke i jedne zemlje – Vrbasa, Save, Miljacke i Bosne i Hercegovine. Spahić je dodao da je Horozović u književnost ušao sa generacijom autora koja se vezuje za postmoderno stvaralaštvo, pored Karahasana i Ibrišimovića.

Predsednik Bošnjačke zajednice kulture, Sanjin Kodrić, naglasio je da je Horozović bio pisac kolosalnog opusa, ostvaren u svim književnim žanrovima, i da mu je književnost predstavljala pravi, istinski zavičaj.

- Irfan Horozović je bio veliki pisac Bosne. Ali i pisac koji je 'bolovao' od boljke svih velikih pisaca Bosne – malog jezika naše zemlje. Iz njega nije želeo da izađe, bio je za njega suštinski vezan, a taj jezik ga je istovremeno ograničavao da postane potpuno ono što je suštinski bio – veliki svetski pisac Bosne - rekao je Kodrić, prenose pomenuti mediji.

UMRO POZNATI JUGOSLOVENSKI KNJIŽEVNIK! Bio je dobitnik nekoliko značajnih nagrada!

Na komemoraciji je pročitano i pismo rediteljke Tanje Miletić Oručević, koja je istakla da odlazak Horozovića osirotio jedan jezik i jednu kulturu, zapravo celokupnu književnost. Njegove knjige bile su most ka univerzalnom u ljudskom biću, svetu mašte, intelekta i duha.

- Irfan je bio jedan od onih majstora koji književnost male zemlje i malog jezika čine velikom i svetskom. Još od rane zbirke pripovedaka, čudesne knjige 'Talhe ili šedrvanski vrt', mogli smo osetiti estetsko zadovoljstvo – imati u svom jeziku jednog Borhesa, jednog Markesa ili jednog Rušdija. Pokazao nam je da domaća književnost može buditi intelektualni ushit, uzburkati maštu i stvarati nove svetove. U vremenu kada je književnost preferirala realizam ili političke i istorijske teze, Irfanovo pisanje bilo je dah novog vetra modernosti, gutljaj čiste vode književnosti sa velikim K - zapisala je Miletić Oručević.

Ona se prisećala i časti da postavi teatarsku adaptaciju "Talhi" u Rimu, gde je imala priliku da upozna samog autora.

- Bila sam srećna da upoznam Horozovića i kao živog čoveka, ne samo kroz njegove tekstove. Bio je skroman, samozatajan, blag i drag; teško je reći šta je lakše zavoljeti – njega ili njegove knjige. Nosio je bol izbeglištva koji ga je trajno obilježio i brisao deo svoje lične kulturne istorije, suprotstavljajući se današnjim marketinškim stručnjacima koji stalno promovišu svoj lik i delo. A opet, sve je to bilo skladno sa dubinom njegovih knjiga, koje su se bavile važnijim temama od svakodnevnih trivijalnosti - navela je Miletić Oručević.

Ostaje ipak ono što je stvarno neprocenjivo – njegova dela. Mnoge knjige Irfana Horozovića pružaju čitaocima mogućnost intimnog dijaloga i ostaju trajno svedočanstvo jednog od najplodnijih i najznačajnijih bosanskohercegovačkih književnika.

BONUS VIDEO: