KAD SE KAMERE UGASE: Pronašli smo grob Zone Zamfirove, evo kako se stvarno zvala! (VIDEO)
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Film koji ima svoj kult.
Ekipa Republike ovog puta obišla je gradove Niš i Pirot, tragajući za mestima na kojima je sniman kultni film Zona Zamfirova. Iako većina veruje da je Zona iz Niša, prava priča krije mnogo zanimljivijih i manje poznatih detalja – i odvija se daleko od niške tvrđave.
Za naš portal govorili su i akter filma Zona Zamfirova, Aleksandar Ilić, koji je donosio mastiku tetka Doki i Lea Vučić, kustos muzeja Ponišavlja u Pirotu, gde je u filmu bila Zonina kuća.
- U tvrđavi je bio veći deo filma. Tu su bile kuća Manulaća, prva manja, a zatim i veća radnja Maneta. Tu sa leve strane nalazio se trg, centar varoši. Katarina Radivojević i Vojin Ćetković su bili tada na početku karijere, više mi je bilo impozantno što sam se nalazio u istom filmu sa Draganom Gagom Nikolićem, Batom Paskaljevićem, Brstinom i tom starom ekipom. Ono što me je kod njih fasciniralo je da ne postoje zvezde, svi su bili normalne zvezde, ljudi sa kojima smo često sedeli u kafiću, pili piće i pričali. Videli smo sve normalne ljude među njima - rekao je Ilić, a potom otkrio kako je dobio poziv da učestvuje u filmu:
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
- Poznavao sam pomoćnu rediteljku Ratiborku Dudu Ćeramilac, koju sam upoznao preko Segeja Trifunovića tokom snimanja filma Munje, kada su bili gosti u Nišu. Tada je veliki niški glumac, Mlađa Nedeljković imao školu glume koju sam ja pohađao, a onda me je srela teta Duda (Ratiborka Ćeramilac) u Nišu i pitala da li želim da budem deo filma i statiram, što ne znam ko bi odbio.
Taj projekat je dosta značio za Niš
- To je jedna velika stvar za Niš i ceo jug Srbije. Mogli smo da čujemo neki stari dijalekt sa juga Srbije i to je jako lepa stvar, jer smo imali priliku da upoznamo ostatak Srbije. Samo mi je simpatično što su u nekim okolnim državama taj film titlovali, tako da ispada da se ne razumemo - naveo je Aleksandar Ilić.
Kustos muzeja Ponišavlja, Lea Vučić nam je otkrila tajnu koju krije kuća u kojoj je snimana Zona Zamfirova.
- Ovo je istorijski objekat, spomenik kulture. Kuća je izgrađena u balkansko-orijentlalnom stilu od poptuno prirodnog materijala. Naša postavka kuće predstavlja gradsku kuću polovine 19. veka. Sama kuća je pripadala bogatom i uglednom trgovcu iz Pirota, čije je ime bilo Hriste Jovanović, odnosno poznatom po nadimku Mali Rista, tako da se ona još naziva i Kuća Malog Riste ili Konak Malog Riste. Ona po izgleda ne predstavlja konak Malog Riste, već kuću 19. veka. Mali Rista je bio bogati trgovac, pripadnik neke nove klase bogatih Hrišćana, tzv Čorbadžija. U to vreme Hrišćanima nije bilo dozvoljeno da grade kuće više od jednog sprata, ali on dobija specijalnu dozvolu za izgradnju ove kuće, pod uslovom da deo bude konak za Turke. Tako da je gornji deo kuće prvobitno bio konak i on ima više tih orijetnalih elemanta, a donji deo kuće je koristio Mali Rista i njegova porodica - pričala je Lea i nastavila:
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
Republika.rs
- Film je sniman na čitavom prostoru. Našim posetiocima je prepoznatljiviji gornji deo, zbog tog orijentalnog stila, odnosno soba kao što su "Divan hana" i "Haremluk" to bi bile današnje današnje sobe. To su bila mesta javnog okupljanja u toku dana i to su tradicinonalo-orijentalfune sobe u kojima se sedi na minderlucima koji su pokriveni ćilimima. U centru sobe su mangali, to se nalaze na sredini sobe, to je služilo da kafa ili čaj što duže drže toplotu i to je najviše prepoznatljivo našim posetiocima kada se radi o Zoni Zamfirovoj. Takođe i Zonina soba koja je posebna. Ono što vidimo svuda u prostoru muzeja jeste pirotski ćilim, ovde imamo razlićite načine na koje se upotebljava pirotski ćilim. Oni su bili u formi jastučnice, zavese, prekrivača. Bili su vrsta tekstila koja može da ima bilo koju funkciju.
KO JE BILA ZAPRAVO ZONA ZAMFIROVA?
Film Zona Zamfirova sniman je upravo unutar zidina niške tvrđave, gde je za potrebe snimanja rekonstruisan čitav ambijent jednog starog srpskog grada. Ipak, prava Zona nije živela u Nišu, već u – Prištini. Istinita priča, koja je poslužila kao inspiracija za roman Stevana Sremca, u velikoj meri se razlikuje od one koju poznajemo sa filmskog platna.
Zahvaljujući svedočenju Branislava Nušića, koji je Sremcu ispričao ovu priču, nastala je čuvena literarna obrada. Sremac je, fasciniran Nišom, zamolio Nušića da mu dozvoli da je ispriča na svoj način – da radnju preseli u Niš i da priču završi srećnim krajem.
U stvarnosti, Zona se zvala Jevrosima Kijametović, dok je njen otac bio Zamfir Kijametović. Ljubav njenog života, Mane Kujundžija iz romana, zapravo je bio Maksim Gapić – čovek koji je zaista oteo Zonu, najlepšu devojku Prištine tog vremena. Iako su se voleli, njen otac nije odobravao tu vezu zbog nesuglasica sa Maksimom, pa je Zonu predao drugome – siromašnom šnajderu Aleksi Grbiću.
Zona i Aleksa su se nakon venčanja preselili u Prizren, a zatim i u Beograd, gde je Zona na kraju i umrla. Njen otac, obuzet stidom, povukao se u Prokuplje, gde je skončao svoj život. Maksim, nesrećni ljubavnik, oženio se Cincarkom po imenu Zata, ali nikada nije preboleo Zonu. Pred sam početak Prvog svetskog rata, oduzeo je sebi život. Aleksa Grbić, Zonin muž, poginuo je u Uroševcu 1913. godine tokom albanske pobune. Zona na kraju doselila u Beograd i tu se upokojila 1952, godine, a Republika je uspela da pronađe njen grob koji se nalazi na Novo Groblju u Beogradu.
Film Zona Zamfirova (2002)
Zona Zamfirova je srpski film iz 2002. koji predstavlja ljubavnu priču između pripadnika različitih društvenih slojeva, kujundžije Maneta (Vojin Ćetković) i bogataške ćerke Zone (Katarina Radivojević), smeštenu u ambijent Niša s kraja 19. veka. Film je premijerno prikazan 31. oktobra 2002. u Beogradu.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)