RAZGOVORE S TASOM PAMTIĆU DOK SAM ŽIV! Lazar Dubovac prvi put o najvećim ŽIVOTNIM IZAZOVIMA, Mališi i deda Rajku

Prošlo je više od 15 godina od prvog kadra koji smo snimili. Bio sam mlad. Pun radosti. Srećan zato što stajem pred kameru sa sjajnim glumcima. Tada se radilo potpuno drugačije. Neizmerno sam zahvalan jer sam imao priliku da radim s onima koji pamte najbolja vremena srpske kinematografije. Sada se sve promenilo. Danas čovek nema vremena za čoveka. Ne oslanjamo se jedni na druge. Nema timskog duha. Postojim samo ja. Ljudi su postali sebični, egocentrični, zli, sami sebi dovoljni. Sve je pitanje interesa. A gluma je kolektivan čin i glumci moraju da rade kao musketari - svi za jednog, jedan za sve. Samo tada je moguće napraviti uspešan film, seriju ili predstavu.

Foto: Promo foto

Ovako Lazar Dubovac u razgovoru za Republiku evocira sećanja na vreme kada je nastala jedna od naših najuspešnijih televizijskih serija "Moj rođak sa sela", po mnogo čemu drugačijem od ovog u kojem živimo. I dok se danas snima kao na traci i mnoštvo različitih uloga smenjuje nam se pred očima, malo je onih koje ostaju zauvek zarobljene u srcima gledalaca, kao što su njegov Mališa, Drakče, deda Rajko... 

* I posle "Mog rođaka sa sela" publika vas i dalje najčešće pamti po Mališi, a mnogi vas i danas tako zovu. Da li vam to smeta?

- Mališa će zauvek biti deo mene. Danas se snima više od 30 serija istovremeno. Publika ne može sve da isprati. Mnogo glumaca, mnogo uloga, retko ko se izdvoji. Imao sam sreću da počnem da radim u vreme kada je kvalitet bio na prvom mestu. Mališa je jedan običan momak iz naroda i zato su ga ljudi zavoleli i upamtili. Kad sam prvi put pročitao scenario, pomislio sam da bi svi želeli da budu mudri kao Rajko, šarmantni kao Drakče, misteriozni kao Vranić, a, u stvari, svi smo mi u biti jednostavni kao Mališa.

* Nedavno nas je napustio Tanasije Uzunović, čuveni deda Rajko... Koliko su za vas, kao mladog glumca, bili značajni susreti s njim?

- Tasa je jedan od najčarobnijih ljudi koje sam upoznao. Mnogo sam ga voleo, a znam da je i on voleo mene. To mi je potvrdila i njegova ćerka sad kad nas je napustio. Pamtiću naše razgovore do kraja života. Rekao mi je da po karakteru ličim na njega kad je bio mlad i da ću imati njegovu sudbinu. Niko ne voli ljude koji su iskreni i koji svima sve govore u lice. Ali me je zamolio da ostanem svoj, da ne odustajem bez obzira na sve oko mene. "Budi čovek, čak i kad niko oko tebe to nije, i, videćeš, na kraju sve dođe na svoje." Trudiću se da živim tako. 

Foto: Promo foto

* Koji je najbolji savet koji ste dobili od serijskog oca Dragana Jovanovića? A od profesorke Mirjane Karanović?

- Od Gagija sam dobijao savete koju rakiju da pijem i gde dobro da jedem. Nije on neko ko deli glumačke savete. A Mira me je naučila potpunoj predanosti i posvećenosti poslu. Da budem konkretan i istinit na sceni i pred kamerom. Raditi na sebi, neprekidno se razvijati, ne čekati, nego otvarati sebi nove puteve.

* Tokom dalje karijere više ste se okrenuli sinhronizacijama. Zašto?

- Posao glumca ne može da se definiše kao neka matematička jednačina. To je posao bez pravila. Niko od nas se ne okreće samo filmu, samo pozorištu, samo sinhronizaciji. O mom radu na crtanim filmovima su pisali po novinama i onda svi misle da sam u tom periodu samo to radio. A ako vam kažem da sam ja u poslednjih deset godina napisao vise od 30 drama, režirao isto toliko predstava, radio kao pedagog preko 15 godina, susreo se s nekoliko stotina, možda i hiljada, mališana i s njima radio glumačke radionice, onda biste se zbunili, kao i mnogi. Crtani filmovi, svakako, jesu jedan značajan deo moje karijere i rado im se vraćam.

* Posle dužeg vremena vratili ste se na male ekrane serijom "Zakopane tajne"...

- Pozvao me je Žarko Jokanović i rekao: "Pišem ulogu za tebe." To je privilegija da neko sedi i piše ulogu baš za vas. Kao što je nekada Nušić pisao Živku Ministarku za Žanku Stokić. Ili kao što je Siniša Pavić godinama pisao za neke glumce. Volećete ovu seriju. Svaki čovek ima neku tajnu koju je duboko zakopao i kako tajne u našoj seriji budu izlazile na površinu, tako će svako ko je gleda prepoznati sebe. Ogi ima svoje tajne, a tek ćete videti šta on krije.

U slobodno vreme učim grčki jezik

Foto: Una Škandro

Lazar nam otkriva da od oktobra prošle godine snima telenovele, te da ćemo ga ovog leta gledati u sto epizoda serije "Gresi prošlosti". Kako kaže, trebalo mu je vremena da se navikne na brzinu rada, ali naglašava da je sada u punoj glumačkoj snazi i zrelosti.

- Mogao bih odmah da počnem da snimam još pet serija. Moj životni ritam se malo promenio jer i kada ne snimam, radim u pozorištu ili s decom. Navikao sam da radim. Trenutno nemam mnogo slobodnog vremena jer učim grčki na Aristotelovom univerzitetu u Solunu i spremam se za prijemni ispit na doktorskim studijama koje planiram da upišem u Grčkoj - dodaje Dubovac. 

Vaskrs u Manastiru Svetog Nektarija

Najveći hrišćanski praznik proveo je na grčkom ostrvu, mestu gde se dešavaju čuda.

- Vaskrs je naša ljubav, vera i nada. Dokaz ljubavi Gospodnje prema nama, potvrda naše vere i nada da ćemo u večnosti završiti u njegovom zagrljaju. Ovaj Vaskrs sam dočekao na Egini, na jednom od najlepših mesta na svetu - u Manastiru Svetog Nektarija - kaže glumac.

 

BONUS VIDEO: