Bojana Borić Brešković, direktorka ustanove od nacionalnog značaja: Publika Narodni muzej smastra svojom kućom

Foto: e-stock/Stanislav Nedelja

Bojana Borić

Celovito i obnovljeno muzejsko zdanje donelo je podjednaku dobrobit kako za muzejske predmete tako i za posetioce.

Muzejsko zdanje danas je adekvatan dom našem vrednom kulturnom nasleđu. Nakon niza godina i rada u vanrednim i ograničavajućim okolnostima izuzetan je osećaj raditi u uslovima koji omogućavaju nesmetano ostvarenje svih aktivnosti i planiranje novih projekata, kaže na početku razgovora za Srpski telegraf Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja.

U prvom mandatu, pre 23 godine, bili ste prva žena direktor u istoriji kuće od nacionalnog značaja. Kakvi su bili tada, a kakvi su danas izazovi pred vama?

- Adekvatna briga, koja podrazumeva čuvanje, interpretaciju i prezentaciju kulturnog nasleđa, primarni je izazov i obaveza u svim vremenima. Tokom prvog mandata suočila sam se i sa neposrednom opasnošću - bombardovanjem, kada sam, sarađujući sa kolegama, preduzela sve raspoložive mere kako bismo kulturna dobra zaštitili na najbolji način. Najveći izazov u okviru drugog mandata svakako je realizacije projekta sanacije i adaptacije muzeja, zahvaljujući čemu danas imamo celovito funkcionalan Narodni muzej.

U vašem retrovizoru godinu na izmaku vidite:

- U prvom planu mog pogleda unazad je svakako Narodni muzej i naših 200.000 posetilaca u 2019. godini. Uz veliki broj stranih posetilaca, većinu čini domaća publika, različitih starosnih grupa, različitog znanja i interesovanja, sa jednim zajedničkim uverenjem, a to je da Narodni muzej smatraju svojom kućom.

Na šta ste posebno ponosni?

- Iako sam izuzetno ponosna na izložbe "Sva lica kulture" Nacionalnog muzeja Kine iz Pekinga, "Berninijeva škola i rimski barok", realizovane u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu, izložbu ostvarenu u saradnji sa Galerijom Matice srpske "Đura Jakšić. Između mita i stvarnosti" i izložbu "Ivan Meštrović. Skulpture iz Zbirke Narodnog muzeja", najponosnija sam na svoje kolege, koje, svako u svom domenu, svakodnevno na veoma ekspresivne ili za javnost nevidljive načine doprinose unapređenju zaštite kulturnog nasleđa.

Šta se nalazi na vrhu liste planova Narodnog muzeja za 2020?

- Velika izložba o nalazima čuvenog arheološkog lokaliteta Trebenište, nadomak Ohridskog jezera, biće otvorena 10. maja, na dan osnivanja Narodnog muzeja. Iako deo ovog nalaza ima mesto u stalnoj postavci Narodnog muzeja, izložbom se prvi put, nakon 100 godina od otkrića Trebeništa, izlažu objedinjeni nalazi koji se danas čuvaju u Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Plod višegodišnjeg projekta u kojem su učestvovali istraživači iz tri države rezultovao je kapitalnim izdanjem, koje je u 2019. godini nagrađeno priznanjem nacionalnog komiteta Međunarodnog muzejskog saveta (NK IKOM) za knjigu godine. Izložba je u 2019. godini bila postavljena u Skoplju, a nakon Beograda biće izložena u Sofiji.

U ovom momentu da imate neograničen budžet, koje umetničko delo (artefakt) biste kupili za Narodni muzej?

- Ako razmišljamo o željama i snovima, za Narodni muzej bih kupila još jednu zgradu, odnosno prostor koji bi nam omogućio da izložimo još jedan deo našeg kulturnog nasleđa.

A šta biste preporučili da se obavezno nađe u svakoj ličnoj biblioteci?

- Epiktetovo delo "O pitanjima karaktera i moralnog izbora", koje sadrži obilje misli i saveta koje bismo i danas mogli da primenimo u sopstvenim životima.

Kad sa prozora Narodnog muzeja bacite pogled na srpsku kulturnu scenu, šta vidite?

- Raznolikost, domišljatost, snalažljivost.

I dok se na sva usta govori kako je ulaganje u kulturu zapravo ulaganje u budućnost ili da bez kulture nema nijednog naroda, kako se onda može opravdati budžet koji ne doseže ni jedan odsto?

- Za nas poslenike u kulturi ulaganje u kulturu je prepoznato među prioritetima za razvoj društva. Kultura je danas prepoznata kao jedan od prioriteta. Verujemo da ćemo uskoro moći da svedočimo i o prelasku očekivanih 1%. Značajan pomak u odnosu na neka druga vremena jeste i samo prepoznavanje kulture među prioritetima za razvoj društva. Verujemo da ćemo uskoro moći da svedočimo i o mogućnostima koje bi obezbedile i neke druge procente.