Edgar Dega gledao i slikao žene, ali ih nije ljubio

Foto: Tanjug

Edgar Dega

Poslednji put u Beogradu radovi jednog od najenigmatičnijih umetnika u istoriji umetnosti bili su izloženi 1965, godinu dana pre otvaranja renoviranog zdanja na Trgu republike. Autorke aktuelne izložbe Milanka Todić, Dragana Kovčić i Jelena Dergenc kažu čista slučajnost, iako su svi izgledi da će se istorija ponoviti jer se u narednoj godini očekuje završetak obnove nacionalnog muzeja.

SLIKAR BALERINA

Postavka u Galeriji SANU, koja će biti otvorena do 15. septembra, predstavlja čudesan svet slavnog francuskog slikara, jednog od najradikalnijih predstavnika impresionizma i najizvrsnijeg majstora crteža. 

Foto: Tanjug

Njegov nepresušan izvor inspiracije bile su balerine, ali je govorio: "Smatraju me slikarem balerina. A nikad im nije palo na pamet da me kod slikanja balerina najviše zanima da zabeležim pokret i naslikam lepu odeću."

Sebe je opisivao kao aseksualnog muškarca i do kraja života je ostao neženja. Ipak, to ga nije sprečavalo da posećuje parisku operu. Dega je neumorno posmatrao baletske probe, na kojima je imao priliku da osmotri pozornicu iz najrazličitijih mogućih uglova i promatra kako tela tokom igre ili odmaranja prelaze u najrazličitije moguće položaje. Opčinjen svetlosnim kontrastima u zatvorenom prostoru, Dega je vredno beležio svaki detalj.  

DODIR GENIJA

Zbog serije slika "Žene pri toaleti" optužen je za mizoginiju jer je svoje modele prikazivao u animalnim pozama i situacijama. To je bio argument njegovim protivnicima da kažu kako je želeo žene da prikaže kao niža bića. Kasniji kritičari umetnosti uvideli su prodornost njegovog pogleda na svet: Dega je slikao žene u svakodnevnim jadima koje izazivaju rapidna industrijalizacija, trka za zaposlenjem, briga o porodici, seksualnost...

Foto: Tanjug

 

Trideset godina nakon prve posete francuskoj operi, Dega je polako ali sigurno počeo da gubi vid. Oboleo od katarakte, gotovo slep, umesto da slika, počeo je da vaja balerine u vosku i glini. Njegove skulpture na aukcijama postižu rekordne sume poput bronzane skulpture "Mala četrnaestogodišnja balerina", koja je dostigla vrtoglavu cenu od 23 miliona dolara.